Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК гллвног

1ТРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

327

немају неко урођене способности. Геометрију као и сваку другу науку може учити и изучити сваки човек, који има нормално душевно здравље, само што неком треба више времена и духовног напрезања да појми и уиамти неку геометријску ислину а неком опет мање. У томе је у гдавноме сва разлика. 11а ипак мора се признати, да је Математика и њена грана Геометрија сматрана, а и данћс сматра, као тешка наука у школама. Узрок тешкоће лежи у самој методи којом се та наука казује ученицима. 0 тога мол.1 м Главни Просветри Савет, да ме извини, лгго се упуштам у шире објашњавање, и да ми дозволи да речем коју реч о с.амом методу, којега се треба држати нри предавању Геометрије. 2. Настава у Гвометрији мој:а бити очи глсдна. Само очигледношћу намте се речи, добијају се јасни нојмови, схваћа се садржај и вредност онога што се учи. Не може никако друкчије бити, већ је се свака паука морала ироучавати очигледним посматрањем н извођољем .закључака из тога посматрања. Прво је у некој науци пронађепа посматрањем једна истина, за тим друга, трећа итд., док се дошло до ступња на коме данас нека наука стоји. По томе није ни мало неумесно речено, да је „историја неке науке уједно и њена метода." Еао год у другим наукама, тако је и у Геометрији човештво пошло од посматрања, а одатле је после дошло до појмова. Први људи и први народи, који су што год о Геометрији знали, за цеЛо нису заночињали проучавање са правилпма нити су се бавили математичким доказима, већ су почињали са иосматрањима, прибирали су искуства и тек одатле су изводили правила а по том су долазили на само доказивање тих правила. Онај исти метод, којим су људи првп пут дошли до геометријских истина, потребан је и при предавању Геометрије учепицима основне школе и пајнижих разреда гимназије. Тај метод јесте — очигледиост. За што сам се упустио у ове кратке наномене о методу, Савет ће видети из даљих редова овога реФерата. 3. У Гсометрији треба уиотрсбири развијајуКи метод. Све што ученици у Геометрији буду посматрали, морају умети јасно исказати, Наставник мора ученике згодним

питањима довести на то, да му кажу да су посматрањем некога нредмета увидели, а после да из онога, што су посматрањем научили, извеДу геометријско нравило. Учитељева нитања морају бити јасна и кратка и сведена на најмању меру тако, да не падне ни једно питање без кога би се могло бити, па да се сазна суштина онога што се желч научити. — И ово неколико речи спомињем ради тога, што ми је потребно, да после могу исказати једно опште мишљење о нисању Геометрије. 4. Из овога што сам довде казао са свим је јасно да геометријиска настава трсба Да, је практична. У вишим шкоЛама може гео* метријска пастава бити научна, јер се тим начином поред корисног знања задобија и опште образовање или тако звано Формално образовање. У нижим школама одстуна се од овога принципа и у главноме се пази на нринцип корисности. Веома је умесно ререно: „Корисно је добро. а добро је корисно." Тако се и у геометријској настави може рећи, да она треба да је практична за то што је корисна. Практична ће настава бити онда, кад ученик оно што научи из Геометрије могне применити и у кући, и у пољу, и у шуми и у индусгрији и т. д. Из овога што сам о методу говорио Главни Просветни Савет може јасио увидети, да би писац Геометрије, која ми је на оцену дата, много боље уредИо, дајенаписао „Уиутство за предавање Геометрије/" Љиме би ои много више користио настави него ручном књигом за ђаке, по што се зна. да велики део наставника расиолаже са малом или никаквом спремом из Геометрије. Газуме се да би се и „Упутство- морало нанисати но методу, који сам ја панред у главноме обележио. Но кад он то већ није учинио, већ је написао ручну књигу за ђаке, оида је ред да и њу разгледамо и да видимо како ју је израдио. 5. На ирвом месгу треба ми да кажем, да је књига израђена без икаквог распореда. У њој нема никаквих одељака, нити има икаквог прегледа. Само у почетку књиге на ирвој страни писцу се учинило згодно да код наслова: „Облици у равнини," напише римско један (I). Носле. тога иије се више нигде сетио да обележи ма каквим знаком бар оне геометријске облике, који долазе у једну