Prosvetni glasnik

328

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ НРОСВЕТНОГ САВЕТА

категорију и који се нроучавају на једној геометријској основи. И ма да има сида божја некакких наслова, иснисаних крупним словима, опет оии нису обедежени никаквим знацима. Међу тим из недагошких обзира са свим је потребно да се књига, која се пише за децу подедц на одељке, гдаве, категорије. лекције иди како му драго. Ово је потребно ради дакшег прегдеда и памћења. Из Психодомје је познато, да се сдоженија предмети теже памте од простијих. Сад да загдедамо у коју декцију у самој књизи: а) И ако је књига нисата за децу, да им се помоћу ње даду иојмови о једној науци, опет је писац нашао за потребно, да у 110четку књиге, но старом шабдону, каже: шта је Геометрија, како се она деди, и шта се у коме деду изучава. Све је ово противпо педагошким појмовима. Вез икаквог објашњавања о теду, површинама, линијама к т. д. није потребно бидо казивати шта је Геометрија и шта је њен задатак. Да узмем неки јачи нример, из кога ће Просветни Савет јасније видети, са кодико је вештине расподагао писац ове Геометрије. б) Линија. „Ако се тачка движе (покреКе). она оставља траг за собом, траг кога ми зовемо линија или црта." — Ово је сав онис о постанку линије, ма да се деии може на много начина нреставити шта је динија и то на нредметима у шкоди, у пољу, на друму ит.д. „Крива је црта дужа између две тачке од праве." (Види сд. 5) — Ово је сасвимјасно! Деца би за цело разумеда овако престављање! Још је црње писац преставио шта је испрекидана линија. Он веди овако; „Испрекидана је црта она која означава рад, који се уиотребио нри сликању." (Види сл. 10.) Па даље: „Сложене прте сл. 12 и 13 састављене из тачака и мањих делова оиредељују пуноважније црте које су служиде између помоћних црта за постројење какве сдике." — Ето, оваким језиком говори писац Геометрије за ученике основних школа. Он се надао да деца могу овако исказане де.Финиције појмити. Тако оп говори и о другим вретама динија. Све му је утрпано једно поред другог и готово једно на друго. Да је писац прочитао кад год ма коју бољу Геометрију, он за цедо не би овако писао Геометрију за децу!!

в) Угао. Чини ми се да ћу најјасније нреставити са колико је невештине, па и неразумевања, израђена ова Геометрија, ако наведемјош који Пример из самог деда. Ево на прилику како писац казује деци основне школе. шта је угао. „Кад се две нраве црте на једној страни зближавају, а на другој размичу, једна од друге сд. 27 онда се оне на зближавају.ћој страни морају сећи код А. Страна А на којој се ове две црте у сд. 27 приближавају једна другој зове се „„конвергирајућа"" а она друга где се праве размичу зове се „,,дивергирајућа."" То је дефиниција угда за ученике осповних школа. Писац се пије ни тодико сетио да је појам о угду могуће дати ученицима иомоћу толиких ствари у природи, и иепосредно у школи. Он ни.је умео да упути са неколико примера ученике да на стварима (циркдама, клупи, столу, књизи итд.) посматрањем добију појам о углу. За тим да им каже како се угао може и насликати помоћу лииИја и т. д. — Ево како писац. даље говори о разлици међу угловима. „Прав је угао, једпа четврт(ина), од кружне површине АВС. сл. 30, 31 и 32 и има 90° степени." — Међу тим деца, • по књизи иишчевој нису још ништа учила о кругу, нити знају како се круг деди нити шта су степени. Но баш и да оставимо ову недоследност питање је је ли онака дефиниција правог угла јасна за децу основне шкоде и од куда је изведена? Даље писац овако вели: „Положени су углови, сједне, и с друге стране, повучене хоризонтадне црте АБ сд. 33 нод знаком ОЕ, и имају но 180=360°." Ево овако је писац казао од речи до речи. Ја смем с нуно права тврдити, да овако престављање једне геометријске слике не би могло разумети ни најдаровитије дете основне шкоде иди нижег разреда гимназије! На овај начин нреставио је и друге врсте углова. Он управо и нема никаквих објашњења ни доказа за оно што говори, већ просто пише неке магловите, песрпске и неразумљиве деФиниције нокрај неких врло немарно израђенпх сличица, које су утрпане речпма и словима тако, да им се не зна крсног имена. (Види огитар, исиуичен, издубљен угао сл. 34, 35 и 36.)