Prosvetni glasnik

384

О 3 Е 11 Љ О

испод пуле. Зима са својом суровом хладноћом нотаманиће оно, што земљотрес није могао ! Гдад и болести дошле су у помоћ сад. Ето где се велике катостроФе, које су оставиле за собом крваве трагове у историји прошлости, поново јављају на старом континенту, и то тада, када ми мишљасмо да смо застиђепи од нокрета нашег земаљског шара. При свем том, земљотреси у Италији и у Португалској били су суровији. — Испод Везува, у Италији, нростираху се пре 1800 год. од прилике две дивне вароши Помиеј и Херкуланум. 63 год. после Христа, затресе се јако земља око тих варошп. Нико до тада није знао да је Везув вулканско брдо. Од 63 год. иа све до 79 год. земља се непрестано час лакше час јаче тресла. — 79 год. појави се чир кроз који се земља нрочисти : са Везува покуља истопљено и преврело камење; земља се уздрма море устукну и поново се рашири, и две лепе римске вароши Помпеј и Херкуланум покри огњевити пенео, нека жвтка и ватрена маса. Све живо, заједно са кућама, покри један вро дебели слој вулкански, иза кога више никад не угледаше света! Пре сто недесет годпна од прилике почеше неки копати дубок бунар, и на опште дивљење, наиђопге на неке зидове : то беху куће номенутих вароши, са којих се још непрестано копа земља и изналазе многе интересантне старине. Вулкани, са избацајем растопљене руде, може бити да пас бране од иепрекидних земљотреса, који би нам чинили грдне штете. Лли како грдио удењују ту своју службу, показује нам ужас. који починише у Италији, и у Португалској, о коме ћемо такође две три речи рећи. Португалски земљотрес 1755 године, био је суровији од садањег шпанског. 1-ог новембра 1755 год. без икакваг нретходног знака, чу се на један пут нека тутњава. и одмах за тим осети се први и силни иотрес који разори велики део нашег века, земљини покрети учестали су. Ми ћемо да поменемо најважније. — 1811 — 1812 год. земљотрес у Мисисини произвео је таква улегнућа земље, да су се па сувом земљишту образовала језера од 150 километра; сва околииа Новог Мадрида улегла је и цела варош сишла је више метара

ниже испод својег првобитног нивоа. 1819 год. земљотрес у Кучи претрпао је на обалама Индуса цело једно село и шуму Синду ; један округ од 520 километра ишчезаоје, а на његовом месту иојавило се језеро. 1828 год. земљотрес у Чили обухватио је простор од 9,000 километра. Земљотрес, који се јавио на обалама средиземпога мора, иростирао је се од Шпаније до Сирије и мале Азије. 1840 год. сурвале се многе нланине са Француског Јура. И после те године, било је још врло много земљотреса. Фукс тврди, у својој међународпој нучној библиотеци, да ј е од 1865 до 1873 год. било 1184 земљотреса на 517 различних места. Предели, којима највише загрожавају без сумње су вулканске земље ; после њих долазе планинске земље које су такође нодлолше акцији џиновских иодземних сила; али ни један предео није потпуно поштеђен; јер одво.јивши суседство вулканских акција, ми видимо да су обични стратиФицирани терени најчешће оиустошавари, а никако масивна кристална земљишта, као гранит и порФир : кречни, пешчани, трошни терени састављени из шљунка и сурвина највише су изложени иападу. Сасгав земље игра велику улогу у ширењу земљотреса ; кад су стене густе и тврде, кретање се шири на далеко ; у трошним масама нотрес се губи брзо. Раздвојене степе слабе осцилације ; планински ланци чине штету и задржавају их у опште. Сви земљотреси не морају бити вулканског поренла, то јест у след вулкана само да постају: они се могу нојавити просто услед нагомплавања у земљиним унутрашњим шупл.ипама, због унутрашњих склизавања и раздирања произведеиих сиором хемиском акцијом дубоком поплавом пролазећих вода, стропоштавањем и испуњавањем подземиих шупљииа, иаглим променама темнературе. Има безбројно много узрока земљ>тресима, ми пх не можемо све ређатл овде. Вода као да има надмоћан утицај у произвођењу земљотреса, особито у вулканским теренима. У вулканима. вода допире до огњишта усијане лаве и ствара пару са огромннм притиском ; лава се тада нодиже и прешав врх, она поплави околнну. У земљама, где је унуграшњост земљина раздробљена, испреметана, где су стене новијене, и раздељене, па се налазе