Prosvetni glasnik

385

у нестадној равнотежи, довољно је да вода нродре у дубине на да квашењем, променом температуре и хемиском акцијом постане узрок нокрету : кад се већ једном покрене и покрет потисне даље , све' ће се стропоштати и осцилацији одјекнути на површини земљиној. Тако је у дубинама, а тако је и у иадовима планинским, где видимо да се по где кад стене одржавају само добром равнотежом. Очевидно је да су ти земљотреси, који постају усдед разоравања, са свим сдучајгш. Они се као погдавито опажају у испреметаним регијонима ранијим катакдизмама (превратима) , дакде у пданинским мемљама. Да ди из тога можемо казати да они немају никаква односа са подземним сидама ? То се досад није могло потврдити никојим стварним доказом. Ади што је истинито и доказано, то је, да су земље, у којима се јазљају земљотреси, по готову поступце вудканске иди пданинске а особито оне , чије су пданине у суседству с морем. Пиринеји су у суседсгву с морем ; шта више, те су пданине геодошки мдаде, са свим мдаде ; оне су се посдедње испољиде у старој Евроии ; оне су се много доцнијејавиде од Адна; то је раздог који пам удева и сувише неповерења нрема њима, крај све њихове нривидне непомичности, јер извесно да нису довршиле своје гомидање, и научници не могу никако тврдити да су снле, које су их испољиде, напустиле иотиуно то место. Већ има сто двадесет година како нису дале никаква знака живота, ади шта је то сто двадесет година за геодошка доба ? Силни нотреси који се сад шире по Шпанији, и сувише нас мадо успокојавају. Неви научници тврде, да су они просто последица унутрашњих гомилања и прекида равнотеже међу масама које су се рђаво одржавале, али је ли то тачно, је ди то истинито ? Ево већ више од месеца дана како траје то пресељавање дубоких маса! Хебер, ученн проФесор геодогије уСорбони поднео је пре иеки дан врло интер<.сантна размишљања о том предмету. Он тирди да је земљотрес обухватио нарочито две различитезоне одвојене једним досташироким островчићем терцијерног земљишта ; прва зоиа, најмање нападнута, обухвата на Северу Севиљу,

Жану и т. д. и шири се од Југо-Запада ка Северо-Истоку до Валенције; друга зона на Југу, која је највише нападнута , обухвата Гренаду, Мадагу, Адаму, и т. д. У тим двема зонама земља је потпуно испреметана, као што се то може видети на геодошкој карти Шпапије од Вернеља ; још Мак-Персон привукао је пажњу на ту околност. Тај енгдески геолог учинио је иажљивим остале научнике на чудновату структуру (састав) земље у тим регионима. Све секондерне и терцијерне стене, раздвојене су и размрскане у евима нрав^ цима; јасно је онда да ће сваки унутарњи покрет одјекнути на тим растуреним стенама. Ако се у мислима нродужи та ведика динија раздваја ка Севоро-Истоку, видиће се како она, остављајући Шианију у околини Ваденције, пресеца директио Вадеарска острва Хирмит. Један Хебертов ђак, показао је у једној књизи о геологији Валеара да су на тим острвима на 80 метара висине нађени кватерни морски терени. То ће да значи , да геодошки није протекло много времена од кад су Бадеари изашди из воде, која их је покривала ; оии су се дакле нодигли у новијем добу потискивани нодземним сидама. Можда је тг била проста једновременост у појави, али она засдузкује да се помене јер би се из тога могдо закључити да су, на целој тој линији, била ранија испремештања, и да, ако су одисга била, могу и сад још бивати; и, у истини, она су и наступила. Јесу ди та испреметања вудканске нрироде иди последица поништене случајне равнотеже дубоких маса, не може наука још да нам одговори. Говоридо се много о иојави једног вулкана у Пиринејима, али комнетентнн научници мисде да је у тим исказима деладо сувише ашво уображење; водене или бдатаве ерупције сматране су за вудкан. Ади није казато да су мине (рудници) претрнеле какве осцилације; та би појединост имала своју важност , јер у оиште кад земљотреси не иотичу из великих дубина, рудници остају не дирути од потреса. Ипак за то , догађаји , који се дешавају у Шнанији, имају врдо велику привлаку за геодоге који жеде да испитују расцепе предоме и стене што пресецају рудне жице, природне путове будућих земљотреса. (Свршиће се).