Prosvetni glasnik

49*

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ НОВОГ И СТАРОГ ЗАВЕТЛ

387

Спаситељ јавља се својиш ученицнма после васкрсеља На сами дан Васкрса Христовог пред вече, иђаху два апостола Христова — Дука и Клеопа из Јерусалима у село Емаус и разговараху се међу собом о свему шта се десило у Јерусалиму. Исус Христос придружи им се и пође с н.има у друштву, али га они нису позиали. Ва тим еапита их: о чему разговарају и зашто су тако невесели ? Но Елеона му рече: „Зар ти једини не знаш шта се ових дана десило у Јерусалиму/' Тада их Опаситељ поче корети за њихово певеровање и стаде им наводити пророштва из књига Мојсијевих и других пророка. Кад се приближише к селу, учеиици понуде Опаситеља да остане код њих да повечера и нреноћи. Кад седоше на вечеру, Спаситељ узе хлеб, благослови га, и даде им, и они га тек тада иознадоше. Но у који га мах познаше, више га не видоше. Одмах за тим врате се оба ученика у Јеру-салим, и кажу све шта им се десило, и ту чују да се Снаситељ такође јавио и апостолу Петру. 0 свему овом, апостоли се разговараху у једној кући, а врата су била закључана, јер се ученици Христови бојаху јудеја. На један пут јави се међу њима Христос и рече им: „Мир вам!" Мислећи да је ово сенка ученици се понлаше. Но Спаситељ их запита, зашто су се збунили и уплашили^ и показа им на ногама и рукама ране. Тада запита ученике имају ли што за јело; они му даду рнбе и меда и Спаситељ јеђанте пред њима. У то време не беше се десио апостол Тома кад се Христос јавио апостолима. Кад су му после апостоли нричали да је Христос васкрсао, он рече, да дотле неће веровати да је то истина, док не види на Спаситељевим рукама ране од јексера и не завуче руку у недра, и не опипа ону рану од копља. После осам дана беху сви уче-

ници на окупу, па и Тома. Исус Христос јави им се и олет рече: »Мир вам!" За тим заповеди Томи да опипа ране његове и да не буде неверан. Тома викну: „Господ мој и Бог мој:" Тада ће му Спаситељ рећи: „Кад си ме видео, онда си веровао. Срећни су они који не видеше а вероваше." Другом приликом јави се Спаситељ својим ученицима на мору Тиверијадском. То је овако било: Једном Петар позове Јакова, Јована, Тому, Натанила и друге да лове рибу у Тиверијадском мору. Целу су се поћ мучили, а ништа не уловитпе. Изјутра јави се Исус Христос на обали морској, но ученици га ие нознаше. Он их запита имају ли што за јело? Они одговорише: „немамо." Тада им Спаситељ заповеди да баце пређу с десне стране чуна, и ухватиће доста рибе. Ученици га нослушаше и заиста много рибе ухватише. Јован рече Петру, то је Господ. Петар одмах скочи у воду и доплива до брега. После тога дођоше и остали ученици, али не смедоше питати Исуса Христа ко је, за то што су знали да је то он. Кад сви алостоли изиђоше на обалу, ту наћу наложену ватру, рибе и хлеба. Онда им Спаситељ рече: „Ходите_обедујте", и благословивши хлеб и рибу, даде им да једу. У време ручка запита Сиаситељ Петра: „Симоне Јонин, волиш ли ме већма него ови?" Петар му одговори: „Да, Госиоде, ти знаш да ја тебе волем." Тада му Спаситељ рече: „Паси јагањце моје/' Опет га Опаситељ упита да ли га воли, Петар одговори као и први пут. А Исус му рече: „Паси овце моје." Снаситељ и трећи пут запита Петра: „Оимоне Јонин? волега ли ме?" Петру беше жао, што га и но трећи пут запита, и одговори: „Госноде! ти све знаш, ти знаш да ја тебе љубим." Тада му Сиаситељ рече: „Паси овце моје." Ва тим Иеус Христос предскаже апостолу Петру, да ће нострадати за проновед јеванђелску, што се и догодило.