Prosvetni glasnik

372

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОНШТЕ ИСТОРИЈЕ

Конрад III завршио је своју ваљану владавину године 1152 и исте године изабради су немачки кнежеви за немачког цара његовог синовца херцега Фридриха, Швапског. Фридрих први имао је изванредна својства духа и тела, која су га чинила достојним да буде светски поглавар целог хригаћанства. Нови цар био је лен и душом и телом. Висок узраст, јаки удови тела, узвишено чело, ватрене очи и његове пријатне црте лица, уливале су. сваком љубав и чуђење, који му се ириближио. Његова жута коса на глави, преливала се у бради у црвено, те отуда су Талијани ирозвали Фридриха I. Барбароса, то јест риђобради. Немци су се на њега јако уздали. Они су се надали да ће он прекратити борбе, које су тако дуго трајале међу ВелФИма и ХохенштауФенима. И доиста он је одмах учинио млого да се те борбе прекину. Он поврати саксонском херцегу Хенриху Кашу и херцегство Баварску, које му је неправдом одузето било. Тиме је он задобио младога јунака за друга у својим нрвим ратовима. Овај Хенрих основао је варош Минхен. Чим се распрострла вест о Фридриховом доласку на царски престо, одмах су готово сви европски владаоци похитали Да му укажу своју нажњу и поштовање. Из свИјУ предела стигоше посланици у Мерзебург да новом цару пожеле среће. Дански краљ дође лично да своју земљу потчини немачком цару, да од њега прими круну и да се као вазал немачког царства закуне на верност. Овако је срећан био почетак владе Фридриха I. али је он ипак често морао ратовати ради одржања мира у неким крајевима. 2. Цар је најпре обратио своју пажњу на Италију. За време великих немира у Немачкој, који су сву радљивост његових

предходника одузимали, био је овде углед царски готово са свим уништен. Огњиште праве буне била је Ломбардија. Њихове слободне уредбе учиниле су да у многим варошима јако процвета трговина и индустрија. Ђенова, Лука, Пиза, Милано, Павија, Венеција, Флоренција и многе друге биле су се јако обогатиле и осилиле. Оне су из средине својих грађана бирале себи власти и за то нити су питале цара као врховног госнодара нити пак царског намесника. Оне су )тврђивале своје градове и наоружавале своје грађане, а тиме су се спремале да се силом бране да их когод не потчини. Оне нанравише међу собом савез, који их направи тако снлним, да су се надале да могу нркосити и самом немачком цару. Најдрскији беше силни Милано, који је своју моћ на то употребљавао, да суседне вароши нотчини својој власти. Сваки грађанин вежбао се у оружју, да као слободан човек може бранити своје домаће огњигате од непријатеља. Грађани неких вароши жалили су се Фридриху на непрекидна и тешка насиља, која су од Миланаца сносити морали. Фридрих похита да помогне притиснутима и носла једнога посланика у Милано. Али царско писмо, у коме је грађанима пребацивано за незаконито владање, било је поцепано и у блато бачено, а царски посланик, који је писмо донео, изгрђсн. Само лукавством могао је он побећи од злостављања цростог света. Таква повреда народног права није могла остати некажњена. Фридрих се реши, да непокорне продржљивце казни. У Аугсбургу била је искупљена војска, која ће са царем ићи у Италију да му тамо извојује право признања и поштовања. Године 1154 нред једном снажном војском пређе Фридрих тиролске Алпе, спусти се у долину Вероне и дође на По,