Prosvetni glasnik

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

шања неких лрактичних нреджета сиреме и за свештенички и вереучитељски испит. Овако уређење Вогосдовије било би од врдо велике користи и по цркву и по школу и по државу. Учениди из овакве Богословије, који би са одличним и врло добрим успехом свршили, могли би бити постављени за сталне проа>есоре-вероучитеље у средњим школама, у којима се држава и шкода и сувише нуждава. Сем тога биди би спремнији и за свештепике, у којима се такође данас јака потреба опажа у свима крајевима Орбије, а нарочито по варошима. При том треба и то наспоменути, да овакво преуређење Богосдовије не би много коштало државу. Готов сам признати, да би са данашњим богословским буцетом изилазило се на крај. А корист која би се оваквим уређењем постигла, не може се ни сравнити са данашњом коришћу коју Богословија оваква каква је цркви и држави нружа. Према свему томе, нужност и цедисходност захтева да се што аре приђе ка реорганисању повереног ми завода. VI Вођење падзора над учепицима, ред у школи, цркви и оиштежитију и одмор ученика. При васпостављењу општежитија у Богословији пре четири године, установљено је при заводу, зарад одржања реда у шкоди цркви и општежитију, звање Васиитача. Васпитач, према иравилима о општежитију у Богосдовији, води иепосредан надзор над свима увдиицима, њиховоме раду и целоме поретку и чистоћи у заводу. Васпитач се бира Саветом проФесорским из средине колегиума наставничког у ночетку сваке шкодске године. За ову годину изабран је г. Јеврем Бојовић, прошесор Богословије. Он је у току целе школске године водио о свему надзор у заводу, и уиућивао ђаке на ред и поредак у гаколи, на тачност у свему и вдадање у онште. Држао је више пута

предавања о понашању и задатку ученика у школи и ван ове. Непослушне је у нокорност а неисправне у тачност доводио ; за омање иступе казнио је а веће достављао Ректору и Савету проФесорском. Васпитач је имао и своје помоћнике-— собне, разредне и црквене надзорнике. Ови су одакшавади тешку дужност васнитачеву. — Ред је услед строгог надзора одржаван у потпуној тачности. Ученици су живиди и радили но пронисаним нравидима за општежитије у Богословији: устаЈали су у јутру на по часа нре црквеног звона, иа пошто су се за то време спремиди и постељу своју наместили, оддазили су у цркву на јутр1,ње. После јутрења ишли су одмах у општу трапезарију на доручак, а по доручку одлазили су у разреде и бавиди се шкодским радовима до наставничкнх предавања. У Г2'| 2 часова ручали су, и после ручка имали су одмора до 2 часа, које су време могли употребити и на излазак из завода у варош својим приватним пословима. У два часа почињата су опет предавања из вештина, и трајадо је неких дана до 5. а некад и до 6. часова, у ком су времену оддазили и у цркву на вечерње. Посде предавања имали су 'ј 2 часа, одмора а затим су опет ишди у разреде на учење, у 8 часова су вечерали, а посде вечере имали су одмора *ј а часа, а затим су опет ишди у разреде на учење и учили су до 9 1 1 2 часо-ва у вече, затим су ишли сви на општу молитву, а после молитве ишли су у спаваће собе да снавају. — Бивадо је кад-и-кад од овога општега правила изузетака ; али је то чињено врло ретко и по потреби. Повећи изузетак ове је године био тај, што се дозволило да ученици уче у време јаких врућина и по собама ђачким, јер се врућина због множине ђака није могла издржати у учионицама. Сем овога посведневног одмора, ученицима је давато у два-три маха но један дан иди по дана 62