Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРИИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

000

и) И најзад знало би се, да ли се врше као што треба наредбе министарске. На овај би начин у онште јача контрола била како над радњом учитељевом тако и над радњом одборском. Ова би се контрола лако дала извршити са наставницима средњих завода. 3. Сви учитељи да буду дужни, досле извесног времена скунљати се у време одмора школског на састанке и ту договарати се о начину рада у извесним предметима и о нравцу рада. II Ревизија годишња Гевизија годишња за оцену рада учитељевог, да и даље остане овака какваје дапас. Но само сам мишљења, да за сваки разред треба ревизор да има више времееа, најмање цео дан т. ј. 12 еахати, ако има 40—50 ђака у једном разреду. Јер само тада ревизор може му дати ираведну оцену. III Зграде гиколске За зграде школске ваља направити један, илан, и ио њему, где год треба школу имати, ту или држава сама или извесно другитво, да иодигне школу. А онштипе да су обвезне да то исплате за извесни број година. Подизање школских зграда на досадањи начин ваља са свим одбацити. Са зградом да иде нераздвојно и намештај школски. IV Учила и књижнице Да би свака школа имала потребна учила и нуждан број књига, част ми је предложити ово: Треба иаправити сиисак кгшга н учила нотребиих за сваку основну школу. По томе списку Министарство Просвете да одмах набави све што је дотле изиптло, а школе немају. Рачуп нослати свакој онштини и захтевати да свака исплати за краће или дуже време — на рокове — према имовном стању нојединих општина. За у будуће пак Министарство иросвете, све оно да нрипавља што се нокаже као потребно, а општине да су дужне да то исплате одмах. Остављати п даље да саме општине набављају књиге и учила на досадањи начин није корисно ни за учитеља, ни за на-

ставу, у опште није корисно пи за кога и неће још ни за 10 година све школе имати сва она учила и све оне књиге које су школи погребне. V Отварапе школа Где год има и сувише ђака, ту сваки разред да има свога учитеља, а где је мањи број ђака, ту треба два разреда дати једном учитељу, никако више. У источнпм крајевима одмах отварати и женске школе и ту без разлике на број ученица, два разреда дати једној учитељици, а друга два , другој. А ако би било много, 30 — 40 ђака у једном разреду — ту опда за сваки разред ноставити учитељицу. "VI Ако се овако удеси рад у свакој школи онда је могуће извести саДањи програм иотпуно. С тога сам мишљења, да где год буде и даље радио једаи наставник са четири разреда, ту треба програм сманити. VII Администрацију ваљало би водити на један начин. По моме мишљењу ваља сваки управитељ односно учитељ да води само деловодни иротокол, као што је то уређено но гимпазијама. Све остало ваља укинути. VIII Као пгго сам и у иосебном извештају напоменуо, врло је нужно ближе оиределити круг и појам школске касе и фонда школског. IX Из разлога, које сам навео у посебном извештају, иродужне школе ваља укинути, на завести иети и шести разред осиов. школе. У овим разредима т. ј. у V и VI ваљало би зими предавати: Српски језик, Рачун, Историју народну и све гране пољске привреде теоријски, као и све оно, што стоји у свези са нољском правредом ; а лети нредавати само нрактичне радове нољопривредне- X. Законом ваља одредити време нримања ђака у осповпу школу до краја Августа, као што је то и но гимназијама одређено. 15. Јула 1885. год. У Зајичару. ионизни ј Ј ован |4 итровиђ. Надзориик основних шкрла за варош Неготин и округ Црноречки.