Prosvetni glasnik

780

» КАРАКТЕРИЕ СЛНКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРШЕ

зати. И тако он не даде Бчлби намесништво, већ једном дошајем човеку по имену Давили. Овај отпутова у Средњу Америку са нетнаест ваљаних лађа и 1200 људи. К њему се придружи још 1500 племића драговољно. Глас о богатсву оне земље тако је увећан, да је се у Шпанији говорило, да тамо само треба бацити мрежу у море, па да се извуче небројено злато. Честити Балба, у једном прснику од платна и у простом оделу, покривао је са Индијанцима своју колибу са трском, кад му дође велика дружина шпанских племића, а међу њима и Давила, који му се са поноситим речима нрестави као нови намесник. Балба, који тако јако осећаше увреду, коју му је краљ нанео и који је имао тако верну војску, покори се своме новоме заповеднику. У осталом Давила није могао наћи ту пребогату земљу. На нротив он је трпео ту страшну оскудицу у свему, а нездрава клима покоси му за кратко време преко 600 људи. Остали са којима он није умео управљати, пројурише нреко земље Индијанаца, опљачкаше дивљаке и покварише сво пријатељство, које је Балба са кацигама утврдио. Балба као и Колумб није могао довршити своје започето дело. Он покуша нреко својих људи у Шпанији т.е израдише код краља да и он добије „поднамесништво" над земљама на јужном мору. Давила му је морао дати четири лађе, са којима је хитао да изврши свој омиљени план, откриће Перу. Али ипак он није уграбио да избегне насиље свога завидљивога намесника. Пре него што је добио по (.намесништво, његов намесник Давила окривио га је као преступника и осудио га на смрт. Дела колонија мслила је за њега једногласно, али све је било узалуд. Шпанци су са дивљењем и болом гледали како гине један човек, кога су они држали за најснособнмјег н

највештијег од свију зановедника, да велике планове не само разуме него и да их изврши. 4, Фердинанд Кортец (1485 — 1547.) Открића су се продужавала непрестано. Најдаље на југ дошао је Жуан Дијац, који је био изаслан (1515.) да открије пут у јужн) море. Он је већ мислио, да је пронагаао тај пут, али ири бољем посматрању он примети, да је то река Ла-Плата, која има страховиту ширину од 80 миља. Једном је хтео да путује по овом пределу, али неиажљиве вође навукоше га, те га дивљаци ухватише са више његових људи, па га испекоше и иоједоше. Остали људи побегоше натраг кућама. Други један Шпанац испитао је обале великог мексиканског царства и донео је врло повољне вести о уређењу и богатству ове државе. Ово је покренуло намесника Кубе, Дон Беласквеца, да пошље тамо једног вредног човека, који' би отуда донео не довољно злата, већ који би и н.ему части и славе задобио, а моћ шпанског краља увећао. По својој плашљивостЈ он је желео да узме једног ваљаног, али ие разумног и самосталног човека, који бн се иримио да ради, а намеснику да остави и част и добит. Њему за то предложише једног сиротног али храброг ошицира, по имену Кортеца. Ово је био један ватрен човек, који је у Саламапци учио права, па је то као сиромах напуетио и прихватио се ратништва. Најпосле је нотражио своју срећу у Америци. Ма да Кортец није никад био заповедник, ипак се нри самом навожењу на море показао тако сталан и раауман, да се Беласквец зачудип и већ се био спремио, да му место одузме. Кад то Кортец нримети, он одмах са својих једанаест лађа отпутова даље. На једном удаљеном месту острова задржа се мало да се снабде нужним потребама. Беласквец га је гонио и само