Prosvetni glasnik

781

највећа прнврженосг и верност његових људи избавила га је од судбе Бадбине. Дванаестог Фебруара 1519. остави Фдота Кубу и отилови у Мексику. Религвозност није ни овде заборављена и на свима заставама треиерио је крст. У име Христово уздали су се 917 људи са 13 пушака, 16 коња и 14 мтлих тонова, да освоје једну земљу у којој је бидо више мзлијуна људи. 5. Улавак у Мексику Кортец је изашао на обалу код тадашње варошице Св. Жуан, 2. Анрила. Кад су изашли на суво нашли су земљу насељеиу, а народ доста образован. Особита је срећа било то, што је један Индијанац врло брзо био научио шпански, иа су се са становницима м )гли врло брзо споразумети. У почетку Шпапци су са својим изгледом, својим брадама и оделом задавали неки страх, и дивљаци су дуго сумњалн да ли су то неки људи или богови. Они су изјавили да су све народнисти у околинн нотчпњене једном силном крзљу, по имепу Монтезуми, и да он станује око двадесет дана од њих у једној великој вароши, у којој има један прекрасан дворац. Монтезума је др.жао у свима крајевима свога царства брзојавнике, који су морали трчати да му јчве за сваки знатан случај. Ови брзојавници јавили су му о доласку чудноватих странаца. Ва кратко време дођоше њетови посланици Кортецу са богатим поклонпма. Онн су га питали шта он жели. Кортец одговори да је он посланик великог краља шпанског ж да је поелат да донесе једну важну поруку мекснканском краљу. Посланици се вратише отуда. Али на скоро дођоше опет и казаше, да њихов господар моли Кортеца да иде из његовог царства. Као знак царске милости иредадоше му још богатије поклоне. Али Кортец остаде при томе, да ои мора сам видети краља и пође даље. Посланици стигоше и по трећи пут и донеше још бо-

гатије поклоне. Но баш тиме су они и намамљнвали Шпанце, који никако нису мислили на повратак. Да би Коргец са свим задржао своје људе уза се, он је са ретком речитошћу расн иаио јунаштво у њима те решише да све своје лађе сагоре. Тиме је он спречио да његови људи не могу никако побећи. У даљем путовању Кортец наиђе на две врло насељене варошице, од којих се једна звала Тласкала. Добар зант међу људима, који је он држао, достојанство са којим су Шнанци напред ишли, коњаници, који су изгледали као да су за к.)ње прирасли, а нарочито згодно ноређапи топови, — све ово тако је плашило и онако плашљиве Индијанце, да су они миелили, да је најиаметније предати се странцима. Они су веровали да се само тако могу избавити, ако се цело мексиканско царетво нреда. С тога еу Шпанцима доносили хране и сувише. Кортец је опет умео да задобије њихове старешине са малим поклонима. При том је употребио сваку згодну прилику да им нокаже каква судба чека онога, који би се неверан ноказао. Само што је сумњао да иш.1 нека тајна завера наредио је, да се нетнаесторици Тласкаланаца осеку руке. Па ипак ово беше само почетак једног великог жалосног догађаја. У једној оближњој варошици Колули, где су били приспели, потучено је све становништво само да би остали живи 500—600 Шпанаца. Кортец је преко свога тумача дознао да су се Колуланци ноказали искрено и леио их дочекали само за то, да би их ноћу сигурније напали и једног по једног поубијали. Одмах је заповедио те су старешине похватане, држате су под стражом и на један знак његов отпочета је сеча становника, а њихове куће су нопаљене. У овој прилици побијено је шест хиљада људи, а остали су побегли. Сад Кортец нусти њихове поглавице из затвора, покара их