Prosvetni glasnik

782

карактерпе сллке

нз опште историјј:

и издаде им заповест, да оне бегунце позове натраг и колибе опет еазидају. Они су сматрали себе као правично кажњену децу и после су били покорни. Али ни једно од ових племена није остало верпо Еортецу као Тласканери. Хиљадама од њих пристали су уз њега и објавили су да су готови да се боре и нротив самог Монтезуме. Они и нису бнли одани краљу, јер их је он скоро пре тога био оружаном руком покорио. То је била велика добит за Шпанце. Њихова војска била је тиме тако појачана, да Еортец није ни мало премишљао да иде ираво на главиу варош. На послетку угледаше главну варош са белим кућама и храмовима, тако да су се чудилп да такву варош има народ, који нити има гвожђа, нити је неговао домаће животиње. Шпанци су рачунали да у њој има на 60.000 становника. Варош је лежала на једном острову у једном језеру и до ње се могло доћи само дугим насипима. Еортец пажљиво заузе једап насии и са целом војском уђе у варош, ире него што је Монтезума био на чисто, да ли ће странце као пријатеље или као неиријатеље сматрати. На послетку појави се он саш на једним носилима, окружен од својих великагаа, који су били огриути са огртачима искићеним златом, што је Шпанце јако обрадовало. Моптезума се чудио ретким, белим и брадатим гостима. По том поздрави Еортеца врло љубазно, који оиђе с коња и каза му поздрав од шпанског краља. Монтезуми се то учини сумњиво. Он се опомену једне скаске, да су његови претци дошли са истока, али да се њихов вођа вратио натраг, с обећањем, да ће некад опет доћи и законе земље поправити. Еортец га утврђиваше у веровању, да се сад прича испунила, а са својима заузе једно здање, да ту неприметно направи једну тврђавицу.

Топови и добра стража осигураше га од сваког напада. Тако су 500 неустрашивих Шпанаца (100 њих остало је у тврћавици Веракруц) срећно нродрли до у средину јодног великог царства, у коме су морали или ностати господари или сви до једнога изгинуги. 6. Монтезума ухваћен (1519 год.) Еад је неко дело дрско започето, оно се само помоћу дрскости могло довргаити. Еортец је био човек, којп је све радио онрезно и ноуздано. Ако је хтео постати госнздар овога царства, то је морао извршити нешто одлучно. Сам краљ морао му је уступити своје достојанство, а да га на то намора морао га је ухватити на очиглед његовом народу. Само кураж једнога Еортеца могла је срећно план извргаити. Ераљ је више пута долазио њему, а он је више пута одлазио краљу. Једног дана, после договора са својим војницима, оде Еортец са својим најбољим оФицирима у краљев двор. Разговор се отноче о томе, о чему се нронео глас, а то је да је један мексикански војсковођа напао на Шнанце, који су осгали у насеобини Веракруц. Он је једног од њих убио, а његову главу послао у ирестоницу, да се сви Мексиканци увере, да су ови странци смртни као.и други људи. .Еортец представи ова-ј случај као страшну увреду свога господара, краља шнанског, и начини тако озбиљно лице, да је сиротог Монтезуму снонао страх и ужас. Он објасни даље, да ту сумњу тајног непријатељства, у коју је сада дошао, може утишати само необичним доказом поверења. и преданости. Монтезума дрктећи обећа да ће он онога вођу одмах дозвати и предати га Шпанцима да га каше. Еортец одговори, да се то но себи разуме, али да се он тиме не би могао задовољити. Нема никаква друга средства,. да он опет задобије повероње