Prosvetni glasnik

25

„Вихернова кућа" , „Златно зелљиште", „Богомоља*, „Дастино гнездо", „Рибарека колиба", дКоњушница", „Виноград", „Шенбург", „Кошница" н т. д. и т. д. У једној од тих кућа смештена је штамцарија и књижара, јер Рауе Хаус данас има и своја издања моралних књига. У заводу било је 175 мушкараца и 20 девојчица и 42 брата и помоћника. То је скоро најмнњи број. Обично их има близу 200 самих мушкараца. Из свега овога види се да је Рауе Хаус још у самом почетку била пијетистичгса установа. У том духу и данас се води. „Молити се Богу и радити" то је девиза васнитања у Рауе Хаусу. У школи се предаје исто онако као и у другим јавним школама с изузетком што је наставнн програм скучен, јер треба деци млого времена за друге ручне послове. Отрогост је у заводу велика. Она је, кажу, по некад и претерана. То сам тек у Берлину сазнао. Но сумњиво ми је било још у Хорну заплашено стање у коме се деца налазе чим их што запитате. Бављење деце у заводу није ограничено. Као правило узето је, да се не пушта дете у свет докле не буде кадро поштеним радом себи кору хлеба да заради. Но пошто и оде из завода о њему води бригу брат који је његовој околини најближи. 0 сваком нитомцу води се тачан рачун. Врховну управу над Рауе Хаусом има нарочити одбор, који се дели на три секције. Прва секција брине се за децу ; друга за браћу, а трећа за књижару и штамиарију. У првој секцији има 12, у другој 9, а у трећој 3 члана. Управа бира нарочити ужи одбор од 3 члана за прнмање деце, други одбор од 4 члана за грађевинске послове, трећи одбор од 6 чланова за економију. У свима одборима је члан унравитељ г. Вихерн. Председништво у управи има г. Сивекинг,

потомак старога Сивекинга, који је поклонио Рауе Хаус за сиротну децу. Лепо је видети како се потомци труде да буду достојни својих предака. Млади О^векинг заменио је у врховној унрави умрлог оца свог, а млади Вихерн предузео је директуру по смрти очевој. Рауе Хаус издржава се радом, ила&ањем о ,4 имуКних (иансионара) и добровољним ирилозима. Од своје зараде има Рауе Хаус годишње 15—18.000 динара. Од пансионара добија 26.000 динара. Остало добпја од ренте и добровљних прилога. Издрж.авање цеЛе куће стаје на годмну око 70.000 динара — сразмерно мало. II. Казнена школа. Хамбург је био до скоро држава за себе. Он је према својим потребама и удешавао школе своје. Тако налазимо у Хамбургу и казнену школу (81га!8с1ш1е) какву ретко која варош да нма. Свуда има на улици доста прилике да се деца што но се обично вели „покваре". У Хамбургу је изобиље у таквпм приликама — као у свакој великој вароши, а нарочито вароши с нристаништем. У таквим нриликама има деце која су се сасвим отнадила од друштва и чпне зла на сваком кораку. Хамбург је за такву децу основао казнепу школу. У ту школу долазе само она деца која су са свим р1)ава. Она „не долазе" у ту школу, но их полиција хвата и доводи силом. Она се обично бране од те школе, али сва њихова одбрана не користи им. Сила је јача од њмхове воље и она подлегну тој сили. Ове то чини полиција на основу личпе сигурности. Законског наређења за то нема. То се тек сада спрема од стране варошке управе. Деца се у казнену школу доводе обично без знања родитеља и тек пошто је дете ту затворено, полиција јави им да се њи4