Prosvetni glasnik

ИЗЕЕШТЛЈ О УЧИТЕ.БСКОЈ

СКУПШТННИ У ДАРМШТЛТУ

хово дете налази у казненој шеоди. Но има случајева да и сами родитељи предају децу своју контролном одбору, који води бригу о казненој школи, на их одбор тек доводи у школу. Још може бити и трећи случај. Ако дете бежи од школе. а родитељ изјави да он своје дете не може натерати у школу да иде, тада га узме контролни одбор и доведе у казнену школу. „Ако нећеш у добру школу, синко, ти хајд сад у казнену школу*. Казпену школу издржава варош Хамбург. Ни једно дете не плаћа ништа за све време докле је у тој школи. Кућа у којој је школа смештена мала је. Удешена је за 36 мушкараца и 18 девојчица, може дакле да прими свега 54 /тетета. Ја сам нашао у тој школи 12 мушкараца и 3 девојчице. За мушку децу има пространа соба у којој су намештени 36 кревета, а за женску друга соба са 18 кревета. 0 мушком децом спавају два надзорника са женском једна надзорница. Собе су им лепе, чисте, видне али врло ниске. Кућа је стара и није за ту цељ зидана, но ју је онштина узела под кирију. Уз кућу има авлиЈа ограђена зидом. Баште нема. Заводом управља директор, који има плате 5400 динара годишње и бесплатан стан и огрев. Ои има и једнога ломоћника — учитеља и потребан број надзорника. Оисгем васпитања у казненој школи овакав је : Кад дете предаду директору он нареди да се окупа, ошиша и очисти. За тим му обуку хаљине које носе сва деца ове школе. Пошто је то свршено директор му прилази и категорички запопеди да од сада иа докле је год у школи Кути п да друга свога не погледа. Језик мора да занеми. Чудно је видети гомилу деце како као кипови ћуте и нраво гледају, необзирући се на свога

друга. Искати ма што, молити ма што није допуштено. Што му треба даће му се, ако не одмах оно доцније. Само кад се пита сме да одговори и то једном речи. Такво ћутање видео сам пре 6 година у Саксенбургу (басћзепћигд ће! Сћеппшг) па ево сад у Хамбургу. Кад уђе човек у ову кућу мислио би да су сва деца нема. Нико не говори. Да не би говорила она уче врло мало. Већи део времена проводе радећи какав ручни посао. Ред у заводу је више него строг. Све се ради по заповести. Тако се леже, устаје, једе, шета и ради. Нико не сме да се мрдпе докде му се не зановеди. Да се не би заповест преступИла не остављају се деца ни минуте без надзорника. Ако треба да се једно од осталих буд зашто одвојн, прати га надзорник. Присуствовао сам једном ручку и шетњи, па пошто мислим да ће бити од интереса што о том рећи то слободан сам г. Минисгре о томе овде споменути ово што иде. Руча се у 12 сахати. Кад буде четврт до 12, један момак оде у обдижњу једну кујну и донесе јела у 15 чанака. У кући се не кува, јер управа налази да је јевтиније куповати готово јело. А тако и јесте, јер деца добијају увек само једно јело. Други надзорник удеси школу као трпезарију. Има школских клупа, које се могу удесити као астали, за тим се мету чанкови на место и деца редом, ћутећки, улазе и седају за столове. На знак једног надзорннка сва устају и тада једно дете гласно очпта молитву, која гласи : „Ходи Госиоде Исусе, буди наш госг и благослови све што си нам ти даровао — Амин." После тога долази овакво пптање од стране надзорника: „Ко се обвезује да поред те чиније јела п<оједе п комад хлеба?" Ко се оеећа јунак за такво дело дигне руку и само он добнје комад хлеба. Иначе нема хдеба. Сад тек настаје ручање и то по