Prosvetni glasnik

4 4 ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

вају реченице, н постају гласниде мисли. Нрема томе, критериум за оцену учебника француске синтаксе може да се нађе само у знапу арироде и духа француског језика. Госнода реФерепти нредузели су, међутим, да, независно од критериума до којег се додази испЕтивањем својстава и духа Фраицуског језика, открију тајну изучавања Француске синтаксе. Писцу учебника ове сннтаксе частје, да одговори на њихове приметбе. I Госнода реФеренти полазе од мишљења, да синтаксу Француског језпка, као и матерњег, треба изучавати више ирактички, него ио начелима науке , или, као што они кажу: „више у ирактици, несо иреко граматичких иравила." Изражено тако безусловно, мишљење то није ново у историји школске наставе. Противу граматичких правила борило се на пр., и у самој Француској, са криком: Р1из с1е дгаттагге , р1и$ сГ апа[уае! Али је званично констатовано, да се без озбвљнијег изучавања тнх нравила ни годинама не може да научи, што се помоћу редовне граматичке наставе може и за који месец. Од оних, који „више у практицп," ного научио, уче синтаксу, три четвртине нису у стању, да се разберу у Француским реченицама, ни да распознаду: из којпх се уечи оне састоје какви ли односи везују тб речи, и какав значај нмају ове у реченнчном саставу. (6. Каррог1е (1 1п8ресИоп д6п&га1е с1е I' АсаЛетге пе РаГ1в 1880). Француски језик, као и сваки који циви- ; лизацпЈи принада, има своје законе. Он се развија по начелима и вравнлима што дух народа ствара; па како да се научи докле му се не науче н закони, начела и правила?! Нужност граматичке наставе јасна је свакоме ко нојима шта значи и вреди разложно и свесно изучавање језнка. Само је питање о методичкој иоетуиности те наставе; а госиода реФеренти и не дотичу се тог иитања. Пред оне који тек иочињу да уче језик, новији метод не износи праву граматику, него само ирве граматичке иојмове, или унраво уводу граматику, са низовима иростих, кратких и иостуиних веџбања, којим се ученици ј

[' САВЕТА

навикавају, даговореинишу најобичнпје речи. н примењују најонштпја начела и правила. За оваке иочетнике у Француском ми имамо учебнике израђене по повом Олендорфовом методу. Ови учебници штамнаии су за наше школе још у 1875 и 1877 године, по наредби министра просвете п црквених послова. Али, за оне који се уведу у француски, иа хоИе да га темељније изуче, настаје потреба араве граматичке настазе. 11о таквој иотребп истакнут је у 1881 год., у 25 св. „Просветног Гласника," „ наставни ирограм из Француског језика ," којим је за више разреде гимназије прописано озбиљније и детаљније излагање и разлагањс граматичких иравила. Са нарочитим погледом. дакле, на овај програм, алп и са обзиром на еувремено етање науке о француском језику, израђен је учебник Француске синтаксе којн је господи реФерентима био дат на преглед. ; ,Наставнн програм из Француског језика" од 1881 год. (израђен г. Ж. Неделлсовићем) своди Француску сидтаксу, по урнеку „гимназијске школске синтаксе за Српски језик," на саму конструкцију , те је, према томе, делп на синтаксу иростих и синтаксу сложених реченица. Француски граматици иојимају, међутим, синтаксу као науку о оигитим и иосебним законима аравилног, чистог, јасног и елегантног казивања мисли, па је, ирема ирироди самих закона језика, деле на оишту, 1а ,чуп1ахе д6пега1е, и на аосебну, 1а зупСахе 8р6с1а1е ои рагНсиИеге. У оиштој се излажу оншги, а у посебној посебни синтактични закони. Овако схваћеиа синтакса обухвата не само конструкцију (ред речи, састав реченица и логичне односе међу речима и реченицама), него још и избор и уиотребу речи и реченичних облика у самоме говору. Према томе, и у садржину учебника Фракцуске спнтаксе писац је унео све што је по поменутом „паставном нрограму" од 1881 г. требало; а иоврх тога и све што у том програму истана није номенуто, ади што, према нанредном развитку науке, треба да уђе у учебник Француске синтаксе, да би овај нредставио целину каква је нужна за разложно и свесно изучавање Француског језика.