Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

по том, за време једне буре, удари гром у земљу баш близу њега, и то је врло чудновато потресло његову душу. Тада се он реши да цео свој живот посвети Богу на службу, да се одрече света и да у каквом манастиру потражи мира за своју душу. По што је све своје пријатеље са университета позвао на гозбу, нри којој је музика дружину веселила, објави он својим пријатељима своју намеру, коју је дотле у тајности држао. Узллуд су пријатељи покушавали да га од тога одврате. Још истог вечера остави он све ствари и књиге и само са собом понесе шлауту и још неке мање ствари. Тако дође он ио највећем мраку до августинског манастира (1 7. Августа 1505 год.), зак} г ца на врата и затражи да уђе унутра. Еапија се отвори и кад он уђе онет се затвори. Славни университетски учитељ посгао је бедап августински калуђер, без знања и дозвољења свога оца. 2. Како му је било у манастиру У манастиру Лутер није нашао за себе спокојства као што је желео. Док су га држали пробе ради натоварили су му најтеже иослове. Ои је морао цркву помести, врата затварати и отварати, тороњски сахат навијати, 1)убре манастирско износити, шта више морао је ићи у Ер®урт да проси милос тињу. То је за њега било у толико теже, што га је сваки нознавао као магистра и људи су често на њега претом показивали. Али ЛЈтер је сносио све смирено и са богопоштовањем. Његова највећа радост беше, што је у манастиру нашао латинску Библију, коју је сваки дан читати могао. Калуђери су му говорили: са прошњом а не са читањем бићеш ти користан манастиру. И кад је заклетву положио и кад је камилавку метнуо на главу узеше му његова манастирска браћа Библију. Али како је и дању и ноћу молио се Богу и читао у манастиру и тиме себе изучио, то је он био

увек узбуђен и све његово читање на служби није га могло утишати. Али Бог иикад не оставља оне, који у њега свесрдно верују и на њега мисле. Он му даде једног смиреног човека, који га је утешио баш онда, кад је од стуаха пропасти хтео. Њему посла Бог једног старог калуђера за исповедника, који га је упутио на Бога и на милостиво божје опроштење грехова. 'Овај долазак калуђеров учини дубок и чудноват утисак на његов дух. И честити Јован Штауииц , који је нреко четрдесет манастира у Мајзену и Тирингији уредио, нокушао је да утеши смиренога Дутера. Он му један пут рече: „Ти ћеш силом да постанеш грешник, и ако ти немага никаквог правог греха. Ако хоћеш да ти Христос помогне онда не треба да се заносиш сваком ситницом и да од сваке мисли одмах иравиш грех." Ово саветовање номогло му је само за кратко време, а за тнм опет насташе тешки часови. Један нут се затвори Дутер у своју ћелију у којој је провео више дана не пијући и не једући ништа. У ћелији је био дошао до тога, да није ништа примећавао пгга се око њега збива. Калуђери су мислили да му је што год зло, кад никако отуда не излази. Они обише врата и само иомоћу музике испаде им за руком да га огвесте. Године 1502, КурФирст саксонски Фридрих Мудри, основао је универзитет у својој престоници Виртенбергу. Он није имао ваљаиог про ®есора ФилосоФије и замоли доктора Штаупица, да му некога за то иредложи. Опај се сети одмах Лутера и иозва га да одмах дође у Виртенберг. Суморном Мартину није то ишло у главу и ои је мислио да за то није довољно учио. Али Штауииц га не остави и тако Лутер дође (1508) у 25 години старости у Виртенберг и настани се у једној ћелији августинског манастира, која се и сада показује нутницима. Лутер је требао један пут да проповела. Али стидљиви човек није могао на то пристати^