Prosvetni glasnik

102

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

посматрању, а одвратно према апстрактноме, јаког памћења а сдабог суђења. Да бисмо ове примедбе уредили, морамо их, као што се обично ради, класиФиковати према главним нравцима духа радљивост, чулни угисци', осећање и интелектуалне снаге. Прво дакле у погледу радљивости . . . Она је спонтана и обилата, алп је колебљива, несигурна и посредна као излив и сувишак нриродне енергије. Међу прве задатке васпитања спада и то, да се овој радљивости да користан правац. Али ово се не да ностићи каквим насилним путем или заиовешћу, него згодним средствима и умешношћу дати јој добар правац, па је тим путем и даље водити. Ва тим у погледу чула. Пошто су чула у првим годинама врло живахна, а и све, што се кроз њих прима, ново, то је и свака чулна примета већ по себи неко уживање. 0 тога и јесте чулна радња у детињству врло јака. Али у томе добу још нреовлађују осећања, а умне радње, које се осни" вају на фином разликовању, не развијају се тако рано. Осећања у неколико крче пут умном раду, али у неколико и скрећу га с правога пута. Треће, осеИајни утисци у ужем смислу за разлику од чулних радости. Од ових осећања главна су: прво јака дружљива осећања, као љубав и наклоност, па онда јака недружљива, као што су: пакост, егоизам, властољубље, у свези са уливањем страха. Сва су ова осећања јопг од почетка живота јака. Васпитање их може у неколико појачати или ублажити, доводећи их у свезу са сиецијалним предметима. Четврто, интелект. Његове основне тенденце или Функције јесу: разликовање, изналажење сли тости. утврђивање или иампење . . . Све ове радње врше се још од самог рођења, али у првом су времену осећања тако јака, да оне не могу да развију сву снагу своју за рад, премда и у овом времену осећања прибавз

неког материјала, који се доцније некад може употребити за интелектуални рад. И суделовање интелекта иотребно је за сложене духовне прираштаје, као што су жудњауображење, нредстављање нечега, подража, вање и Фантазија. И за само посматрање голих Факата нотребна је извесна умна развијеност и снага. Управљање различним радњама, чулним задовољствима и осећајним утисцима, саставља једну грану васпитања, која се зове морално васпитање. Као главне снаге и помоћници све ове радње суделују и при умном образовању. Међу тим овде им се даје правац према постунности или растењу интелектуалних снага. Почетак сазнавања оснива се на радљивости и задовољству, али врхунац сазнавања достиже се тек онда, кад се добије довољно снаге, да се пажљиво посматрају и оне стварп, које су по себи индпФереитне. Постуине стадије овога процеса могу се од прилике овако узети : Први корак у сазнавању чини се као што се данас у опште сматра, помоћу спонтане и сувишне радљивости и занимљивости чулних утисака, који су већ но себи, због оне нрвобитне свежине, једно уживање, те тако и награда за труд. У овоме се сталијуму многе ствари разликују, а са разликовањем и почиње цело знање. У осталом те нрве разлике дете не примети с тога, што је таква особина његовога духа, да се предмети разликују, него због тога, што у том раду оно налази задовољства ; задовољство је код детета прече од свега. Оно увек обраћа паЖњу и тражи оне предмете, који му више задовољства дају, па с тога се одмах обраћа на други предмет, код кога налази више уживања, а осгавља онај, који му даје мање. Посматрање, пажња и концентрација трају само дотле, докле траје и уживање, а даље не. Чим занимљивост неког предмета буде мања, онда дете тражи