Prosvetni glasnik

104

МЕЂУНАРОДНИ 5'ЧИТЕЉСКИ КОНГРЕС У ХАВРУ

и започиње се најраније образовање свију ових органа. Од свију наших мишићних Ј т метиости, најиоучљивији је артикулован говор. Говор се прво започиње као чист епонтани излив, па после доцније он прелази у службу наших жеља и тежњи, и у овој служби он се најпре и образује. Гласови, којима се запомаже, усклицава, изјављује радост и бол, иошто су најпре самим инстинктом изазвани, поетају доцнијз детету корисно средство за исказивање његових жеља и тежњи. За овим долази задовољство, које дете налази у своме сонственом гласу, при чему се оно (према своме тадањем мерилу) више задржава на пријатнијим тоновима. Али, нарочито је поучљив за нашу цељ, први стадијум подражавања, кад дете налази задовољства у томе, да подражава гласове, које чује од других. Мотив, који овај рад покреће, већ је нешто развијенији и сложенијп. Он развија своју потпуну снагу тек доцније, али он нам осветљује оне ирве стадијуме, у којима ништа не бива без ма каког неиосрвдног задовољства или 'иотребе. Без сумње, друштвени се инстинкти појављују врло рано и огледају се у ономе интересу, који

је за саму личност, а не за материјално одржање. Мало дете показује тај интерес ускоро у жељи и за оним стварима, које не спадају у његове животне потребе, и то је она драж, коју оно налази у иодражавању. Еад дете репродуцира неки глас, који је од других чуло, онда се оно радује оној сагласности свога и туђега гласа, и у овој радости и састоји се надражај и потпомагање за подражавање. Та драж траје непрестано, и она јако помаже учитељу у његовом васпитном послу. Често, кад је учитељ наљућен, пли кад наилази на тешкоће да својим јогунастим ученицима своју науку улије, његов ће се рад у толико више или мање олакшати, што ће узети у помоћ онај нагон својих ученика за иодражавањем његове умешности и окретности. Ми долазимо сада на други стадијум образовања — усвајање онога што је индиферентно, и то како присвајање индиФерентнога као пасивних утисака, тако и као активпе снаге. Проучавање овога критпчног прелаза не може бити потпуно, пошто је њему раван по важности само онај прелаз од конкретнога апстрактноме. (Наставиће се)

МЕЂУНАРОДНИ УЧИТЕЉСКИ КОНГРЕС V ХАВРУ

Од 25. до 28. Августа ир. год. држан је у Хавру (у Француској) „међународни учитељски конгрес," на коме је учествовало око 2500 члапова и међу њима око 86 страних гостију (и то : 28 из Шиајцарске, 10 из ЕлзасЛотрингије, по 3 из Италије и Немачке, 8 из Белгије и по неколицина из Русије, Шведске, Евглеске, Аустрије, Шнаније, Америке и Дуксенбурга. И из Алгира је 19 гостију дошло). Ово је први међународни учитељски копгрес који се држао у Француској. Отворио га је министар иросвете Гобле, у 8 сата по

подне својим говором, у коме је изнео два гдавна питања којима се конгрес има заннмати: о иоаравци материјалног стања Француских учитеља и о увођену ручних радова у број обавезних наставних нредмета који се предају у основној школи. Односно првог питања приметпо је министар да је одмах чим је дошао за министра, у договору с врховним надзорницима основних школа, израдио основе новога законског предлога којим ће се утврдити услови за унанређивање учитеља из ниже класе у вишу класу плате, напоменуо је да ће се поред класа којепос-