Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

Од сто испитаних ученика остадо је да понове дотичне разреде њих 18*63 ; од сто ученица 15*41, а од ето ђака у опште 18*09 Односна размера између ученика, који су осталп да понове разреде, и учзница била је као 100 : 83. Напред смо показали колико је ђака походило основне школе до краја године, а колико их је било на испиту пред школским надзорницима. Према томе изостало је од овога испита

СВЕГА ОД СТО ученика 2044 5*81 ученица 371 5*33 ђака 2415 5*73 Вероватно јз да су и ови ђаци остали да понове разреде; и тако имали бисмо их који нонављају У ОПШТЕ У ПРОЦЕНТУ ученика 8219 23*35 ученица 1389 19*91 ђака 9608 22*78

На сто ученика који су остали да понове дотичне разреде, долазило је 85 таких ученица. На плату наставника свију основних школа у краљевини Србији, издато је из '

државне каее у 1884-5. рачунској години свега 857.097 дннара. Кад ову суму ноделимо с бројем ђака, који су у тој години свргаили поједине разреде оеновних школа. онда видимо, да је у средњу руку долазило на једног ђака по 20*33 динара. Ако горњем издатку додамо и оно што су гаколски надзорници примили у имз дневнице, онда цео издатак изноеи 868.921 динар, и од њега долази у средњу руку на једног ђака но 20*61 динара. Кад поредимо с горњим издатком само број ђака, који су преведени у старије разреде, онда излази да је школовање једног ђака стало државу 26*70 динара. Поредимо ли на ноелетку издату дневницу школским надзорнццима с бројем испитаних ђака, онда излази, да је исиитивање једнога ђака стало државу у средњу руку по 0*30 динара. Колико су опгатине издале на основие школе, о томе за сад нису још прикупљени подаци, но а рпоп може се узети да ће тај издатак бити раван ономе, који на исту цељ чини држава.

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

Испитани професорски каидидати. — 56. Г. Пвра Ђорђевић, профеоор београдске гимназије положио је у Окгобру пр. год професороки испит из: Српског Језика са Старосдовенским и српске историје и помоћних страних језика : немачког, руског и Француског са оценом одличном. Темат је израдио : «Иаука о падежима без предлога, основно значење свакога падежа, па онда остала из њега изведена." Председник испитног одбора био је г. Панта Срећковић; чланови: г. г. Јов, Бошковић, Јов. Ђорђевић, Ђура Козарац, Свет. Вуловић и Јевр. А. Илић. - 57. Г. Коста. Пвковић, предавач неготинске ниже гимназије, положио је у Новембру гр. год. професорски испит из Ниже и Више Математике, Физике и немачког језика са оценом добром. Темат је пзрадио: »Махппа и М1]ита или највеће и најмаи.е вредностп Функција''.

Председнпк испитног одбора био је г. Дим. Нешић> члаиови: г. г. Коста Алковић, Јован Вошковић, Ћуро Козарац и Јовап Ђорђевић.

Школске штедиониде у Угарској Пма већ пуних 10 година како су у Угарској по основним школама уведене штедионнце дечијс. Пре 10 година било је таких шгедионица само на 13 места у 15 школа и њима је управљало 3 2 учптеља. Улагало је 2 62 деце и цео њихов улог износио је 2667 4 динара. Прошле пак године, дакле носле 10 година опстанка ових штедионица њихов је број знатно порастао и било их ј,е у 334 места а у 517 школа. Управљало је њима 77 4 учитеља, ученика-улагача било је 2 3.49 4, а цео улог'изно-