Prosvetni glasnik

142

КЛРАКТЕРНЕ СДИКЕ 113 ОПШТЕ ИСТОРПЈЕ

све своје радове протестанти су најпре њега питалп и без његовог пристанка нису ништа свршили. 6. Дутерова смрт Протестански кнежеви направише савез са 11 вароши у Шмалкалдену , да се сви заједнички бране ако би их католиди хтели силом наморати, да од своје вере одустану. То је било 1531 године. Л.утер је такође био на овом скупу. Али он је био тако зловољан, тако се гнушао рата, да је впше иута говорио, да десет пута више воли претрпетп смрт, него да се због његове науке распали рат. По његовом мишљењу требало је веру оставити Богу, који ће се више и боље за њу бринути него ма каква наоружана сила. И доиста докле је он живио није дошло до рата. На против у последњим данима живота ои је имао да сноси многе друге бриге. Он је био болешљив од несвестице, зујања ушију и других носледида његовог сувшпног напрезања! Поред тога његов углед на универзитету у Витенбергу био је овде онде нотресен, и у његовој великој раздражљивости постао је он натмушен и затворен човек, и ако је ире тога био весео и окретан. Узбуњен и с поља и изнутра, и у раздржеиости својој остави он Витенберг и оде на пол^ско добро, које му је кур®иршт поклонио. Само молбе Виртенбержана склониле су га да се натраг врати. У месецу Августу исте године врати се у Витенберг молеКи се Богу, да га гато нре одазове к себи. И н.егова молба била је саслушана. А и шта би ировиђење могло дати лепше једном уморном животу, после тако многих несамртних дела, него тиху смрт? Одмах после тога молили су га гра®ови из МансФелда, да дође у Ајслебен, да утиша неке свађе, које су се међу њима појавиле. Са дозволом свога кур®иршта крену се он тамо у зиму у цратњи својих спнова и свога слуге. Кад је дошао у Халу морао је три

дана остатп код једног пријатеља, јер се река Сала била излила. После три дана он рескира и превезе се на једном чамцу. Тако дође (28. Јануара 1546. год.) у Ајслебен где га граФОви свечано дочекаше. Гледајући своје драго отачаство био је јако потресен. Али због назеба добио је болове у прсима и изнемогао. При свем том он је радио неуморно. Он је радио да се ред и мир поврати, уређивао је цркву, посветио је два проповедника, а и сам је проповедао четири пута, а иоследњи пут 14. Фебруара. Седамнаестог Фебруара био је на ново слаб и болестан. Вбог тога није могао наставити преговоре о миру, него је остао у својој соби, лежао је на кревету и разговарао са својим пријатељима. Дођогае му у памет мисли о смрти и он изговори ове знатне речи: „Ја сам се овде у Ајслебену родио, па треба да овде и умрем?" У вече је отишао у своје обично друштво за вечеравање. Прп столу је много говорио о краткоћи живота, о надању на вечност и т. д. После вечере вратн се у собу. Тада га нападоше најужаснији болови у грудима. Докле су га трљали са тоилим марамама он је мало придремао. Око 10 сахати иробуди ее и нареди, да га одведу у његову собу за спавање. Кад је овде у топлу постељу легао, он пружи руке својпм синовима и иријатељима и рече: „Молите се пашем господу за његово јеванђеље, да му он помогне, јер конзил (сабор) у Триденту и срдити папа вређају га и нападају." И тако и у његовом самртном часу сећао се на велико дело његовог живота! Тешко дишући засиа, но око један сахат пробуди се, јер га је грудобоља мучила. За тим је ишао из собе у собу неколико пута, па онда леже на кревет тужећи се да га прси јако боле. Онда дозваше лекара. Гро® Албрехт из МаиСФелда и његова супруга дођоше п донеше канљице, са којима су га трљали. Но сва помоћ беше узалудна! Грудобоља је бивала све јача. Његови пријатељи тешили су га.