Prosvetni glasnik

264

11 С Т О Р И Ј

Л С В Е Т А

Коран. — Мухамед не иаписа своје на)'ке. Коран посгаде тек по његовој смрти, од вегових растурених оддомака. Гдавна суштина корана јесте јединство Божје, и с тога Мухамед одбацп хришћанску Свету Тројицу и пкопе. Јеврејску и Хришћапску веру оп је сматрао као правевере, Лврама, Мојсија, Христа као праве. пророке; али о тпм верама вељаше да су се исквариле п да је он онај посдедњи пророк, кога Бог посда да утврди чисту веру у правога Бога. У осталом Мухамед је узео много које чега из хришћанства — бесамртност душе, васкрсење мртвих, страшни суд. Мусломапима обећа рај нун свакојаких уживања. Све што човек ради у животу, судбином је напред одређепо, по науци Мухамедовој ; То је покретало у прво време Арављане на голема освајања, а то је доцније учинило те падоше у дубоки немар и застадоше на путу напретка. Главнпје коранске наредбе, беху: милостиња , ирање , молитва, аост, уздржавање од ииЛа које оаија и од свињског меса. Многоженство беше дозвољено. Такво је Мухамеданство, друкче још ислам т. ј. предање себе вољи Божјој. Подесан природп источњака, он се могаше брзо раширити. Освпјана Арављана. — Мухамед не остави по себи наследника. Мусломани изабраше после њега Абу-Бекра, који се прозва кали• фом, т. ј. намесником нророковим. С почетка беше изборно звање калиФе. Абу-Бекр, Омар , Отман, Алија и Моавије један за другим су избирапи. Мухамед је нрепоручио својима да освајају свет. Пре но што би напали на каквог непријатеља, ваљало им је да га позову да прими ислам, или да пристане на плаћање данка. Под тројицом нрвих калиФа Арављани су јако напредовали у освајањпма. Кроз неколико годпна они узеше Јегипат, Сирпју и Персију. Тада калиФе још чуваху простоту својих првобитнпх обичаја. Омар је нрелазио пустињу на камили, хранећи се хлебом и урмама, а пиће му беше само вода. Грађански рат. Омијади (660). — Али са освајањем умножише се раскош и частољубље. Већ под Отманом почеше нереди. Кад овај калиФа погибе плану крвава размирица између Алије, зета Мухамедова, и Мохавија, сина једног од сгарих Мухамедових непри-

јатеља. Алине присталице, названи шитима пли отпадницима, сматраху Алнју као законитог наследника свога таста, а не признаваху то право тројици првих калиФа, што чињаху сунити или приврженици предања. Алија такође погибе, Маховије постаде калиФа и то звање остаде наследно у његовом дому, те се тако основа династија Омијада. Дамаск постаде престоница државе. Установе, и вера. искварише се. Неки од побеђених народа, иримљени као мусломани, изменили су народне особине Арављана. Даља арављанска освајања. — Ове незгоде уставише за неко време Арављане у њихном напредоваљу. Пошто немири беху угушени, освајања ионово отпочеше. Арављанп се раширише на исгоку до Инда и на северу до Окса. На југозападу они заузеше МалуАзију, многа острва у Средиземном Мору и оиседнуше и сами Цариград. Ову нрестоницу могаше спасги само Грегорева ватра, којом Грци спаљиваху арављанску Флоту. На послетку Арављани нападоше на АФрику и постадоше господарп свега Средпземног приморја, до Атлантика. Тако бејаху према Шпанији, коју такође покорише. Изобиљем разнежени Визи-Готи, беху савршено потучени у Ксересу (711). Ова велика битка решила је судбу полуострву, које кроз кратко време.скоро цело паде под арављанску власт. Остатак Визи-Гота повуче се у планине, мусломани хтедоше освојити и Галију; алп у Поатијеру они се сусретоше са Фрапцпма, беху разбијени и приморани да се повлаче преко Пиренеја (732). Три Калифата. — У ночетку VIII века мусломани се шираху од Инда до Пиренеја. Никада тако голема држава не постаде за тако кратко време. Хришћанској Јевропи претијаше опасност од силног непрнјатеља који је стезаше и са суха и са мора. Али таква држава не могаше се очувати у целини. Омпјаде свргнуше с нрестома Абасовци и заузеше га (750). Један од чланова дома Омијада избеже покољ који постиже његове рођаке и постаде калиФа у Шпанији. Тада беше калиФат АбасовиКа или богдатски, Омијада или кордовски и фатимовиЛа или кајирски, који постаде у Јегппту на штету прва два, а основаше га потомци Алије и Фатиме. (Наставиће се)