Prosvetni glasnik

267

дозвољеио да овом приликом одговорим и на оно што се говоридо о неком великом негодовању које је завлададо у неким круговима учитељским усдед одговора који су некн учитељи добили из министарства и за који сам ја — отвореио овде кажем — наредио да се нанише. Тај одговор мој гласио је: да нисам у стању да учитељима олакшам посао око прегледања школских књижнида. Такав им је одговор отишао преко дотичног земаљског савета школског. Опростите ми, можда ће вам се смешно учипити, али ја не водим непосредпу преписку с господом учитељима, јер сам бирократа и сувише. Или зар ви тако мало уважавате земаљски савет школски да вам као нека увреда изгледа, што ће учитељима министров одговор саонштити она власт у којој седе толики чланови Његовим Величанством наименовапи и голики автономни заступнидиР Ја то не могу да верујем. Ја ћу често још имаги прилике да учитељима и њиховим удружењима достављам своје наредбе преко земаљских законитих школских власти. — Још се рекло да у овом мом претпису има замке нечије. Морам отворено да нризнам, да мп врло чудновато изгледа да може ко год тако што да тврди, као да сам ја, коме је поверена брига о свима школама, хтео да мећем неку замку учигељима и ја уцраво не знам шта да одговорим на то, јер никако не могу мислитидаг. посланику није јасно било шта је хтео тиме да каже. Еао што рекох, баш ми некако врло чудновато изгледа, како се може и помислити да старешина цросветне струке има те нужде да учнтељима замке меће. Мени то баш никако не треба, ја нознајем законе, а знам п које су моја права, па ћу их и вршити као што треба и заступаћу их јавно у овом узвишеном дому. Не бавим се ја замкама и подметањима. Но г. иосланик још је нешто цриметио. Он је рекао: да мора са свим отворено да каже, да је онај распис потекао усдед нечијег неносредног или иосредног утицаја за који се нема довољно доказа да се баш и докаже. Као што видите, то г. посланик отворено тврди, а ја опет од своје стране залажем своју реч да ту нема ничијега утицаја, ни с ма које стране. Овај је претпис поникао ио мојој инцијативп и моји су га чиновници израдили по мојим упуствима. Не треба мени

утицај ни с које стране , а ви можете биги увереии, да се код мене неће помоћи нико који хоће да ми се намеће, а најмање ће се вајдити они који би ми се хгели на овај начип наметати. Мој је рад чист и јасан. Нека се Бог зна како речито н досетљиво моји расписи и претписи критикују и претресаЈу у овом дому, ништа то неће ни за длаку сметати њиховом нзвршењу. -Кад буде дошао први Мај, онај први Мај када треба да се сврши рад око нрегледања школских библиотека, ја ћу впдети, докле је која школа дошла са својим радом, па ћу онда знати шта ћу даље радити. Алида сада, још у Јануару, кажем да они имају посла до Августа или до Новембра, то ми баш никако не пада на ум. Они који су моју наредбу добили дужни су да је изврше с најбољом вољом и савешћу својом. Кад буде дошло време докле треба да је иосао урађен,ја ћу питати господу како су моју наредбу извршили, па ћу за свакога појединце оцењивати да ли је нужпо да се онај рок продужп за то што је грдио много књига за прегледање или је томе одуговлачењу други неки узрок. Тако ћу ја поступити. У осталом још бих нешто хтео да заиитам. Откуда то да се баш сада, тако изненада, на учитеље тако грдан терет натоварује? Све до овога тренутка, ја сам непрекидно мислио, а тако и сада мислим, да су господа наставници све те књиге, које су унели у књижнице школске и омладини давали на чнтање, раније прочитали, и да сада немају ништа скоро друго да раде но да само на наслов књиге ногледају, па да своје име потиишу и одговорпост на се узму. И ја сам у школи радио, имао сам и библиотеку под својом управом, па сам и о њој бригу водио. И пикад нпсам двоумио шта треба ученицима да дам на читање. Знате ли чега сам се у таком послу свом придржавао? Никада нисам био тесногруд, но вавек сам био савестан. И ја се потпупо слажем с вама да има много књига које нису иодесне за децу (као н. нр. она „о наследности дечијој"), али има нешто што је посланик заборавио, а то је да сам ја и за ту књигу („о наследности дечијој") наредио земаљским школским властимашто је требало, па вас нитам, сме ли који наставник или катихета да даје деци 34*