Prosvetni glasnik

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ 11РОСВЕТНОГ СЛВЕТА

Твртка II. Место овога рата писац је изложио други (који је погрешком изостао из ирограма), који је вођен 1448 с краљем Томашем, а не његовим сином Стеваном Томашевићем, као што у овој историји погрешно пише. По писцу Маџари су са,ми савладали Турке 1443 и Србију предали Ђурђу, као да је он беспослен седео а није и сам ратовао. И у овој се историји понавља позната измишљотина, да је Хурађ Црнојевић на наваљивање женино отишао у Италију. Патријаршија српска није укинута одмах после друге сеобе под Арсенијем Јовановићем, већ много доцније. Обим је осредњи (26*/ 2 табака крупно писаних). 0 историји Црне Горе нема ништа после владике Данила ; о Босни и Херцеговини не помиње се ништа после 15. века (свега ј / 2 табака о том); а о Србима, којп лшве у Аустро-Угарској, поменути су само догађаји од 1690 и 1843 године. Писац врло ретко бележи године, кад се што догодило. Расиоред је удешен по програму. Алије писац изоставио у насловима подеду наглавне одељке или периоде, што отежава преглед књиге. Ну с друге стране он је олакшао предавање тим, игго је цео материјал поделио на чланке (свега 41) тако, да сваки чланак чипи по једну лекцију. Због тога је начпн излагања у главном биографијски. У ноједиппм животописима нарочито је паглашено оно што је важније, и на крају сваког животописа истакнуте су најваасније карактерне црте. врлине и махане дотичног лица. Али, колико је тпм биограФијским излагањем добијено с методичне сгране, толпко је изгубљено с материјалне стране, јер тим је окрњена историјска целина, поремећенаје свеза и непрекидност низа историјских догађаја целога народа. Стил је лак и разумљив. Језик је доста правилан: али има п погрешака, већином правоппсних (ходе м. отиде, насвоји м. освојп, изнад Саве и Дунава, освоио, разболе се м. разболи се, Зарини м. Зариних, осеку м. одсеку, испочетка и т. д.)_ III. Рцкоаис, на којем нема никаква знака или изреке. И ако је овај рукопис по обиму најмањи

24 7

(17*/ 2 табака), опет обилује многим и крупним историјским иогрешкама, као шго се види из ових примера. Говорећи, да има Срба и изван Србије, међу земљама, у којима пма Срба, не помиње Бачке, Барање, Славоније, Хрватске нити Маћедоније. Бојка је писцу у Русији. Пресељавање Срба трајало је по њему „близу сто година." И у овоме се рукопису тврди, да су Ћирило и Методије крштавали Србе и дали им азбуку у IX веку ! По иисцу Немања влада по мидосги грчког цара, чију врховну власт нризнаде, а нигде се не казује. како се од те власти отргао. Не спомпњу се његова освојеља по Маћедонији нити губитак Ниша, а доциије иише, да је Стеван Дечански после победе код Велблужда, којп погрешно држи заСоФИЈу, „заузео и Ниш." Писац као да није на чисго, које су српске земље, кад о Немањи и његову сину СтеФану каже, да су имали под собом „све српске земље", а они пису владали ни Боспом, а камо ли српским земљама у Подунављу и Маћедонији. Није подигао Немања Милешево, већ његов унук Владислав. А зар је могао угарски краљ „наредити пани, да Вукана (а не Вука) венча за краља"? И код овоганисца находимо нсту погрешку. као и код ирве двојице односно Хума у XIII веку ; и он казује да је Урош повратио Хум Србији, а није рапије казао, кад је од ње отргнут. Драгутин није имао никаква сукоба с Бугарима, као што писац тврди. Писац каже, да је Драгутин, нредавши круну Милутину, отишао „у Срем, који је задржао за себе с Мачвом, Браничевом и једпим делом Босне", а пре тога није казао од куда су му те земље. За Милутина каже, да је добпо уз жену Јелисавету у мираз Босну, а то није истина. Помешао је Дрмана и Куделина са Шишманом, јер вели, да је Милутин отео од двојице великаша најпре Браиичево, а за тим Видин п опријатељио се с њима. Познато је да је Милутин нодизао уз манастире болнице, али је непознато да је за-