Prosvetni glasnik

ЗЛППСПИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

први пут пре доласка Авара, други пут са Аварима, с којима су се настанили у ,Сдавонији/ а за тим освојили Далмацију, трећи пут на нозпв Ираклијев, да бране „Грке" од Авара. Најпре каже, да су Срби отели Солин, а одмах за тпм, да су се на запад пружали до Цетине и Уне! Погрешно је тумачење пишчево, да је стара Зета данашња Црна Гора, Хум — Херцеговина, Гашка — „данашња" Србија и Стара Србија. Мутимир је обдарио Бугаре, кад се с њима помприо, са два. роба. два сокола, два пса и деведесет кожа, а по овоме писцу с нрва два ноклона и још са деведесет „гуња"! У овом спису стоји, да је Зарија Прибисављевић владао у Србији на 65 година после смрти Мутимирове дакле од 955, а тада је владао Чеслав. Ппсац не разлпкује Србију од Гашке: на једном месту Србију му чине Восна и Гашка, а гга другом вели, да је цар Симеун, пошто је освојио Србију, иошао „на Восну иХум" и тамо ногинуо, што није истина. Није истинада је Зарија владао Србијом, но смрти Симеуновој, јер од кога би је Чеслав ослобођавао ? Грех је називати ослободиоца српског »проклетим", као што је писац ове историје учинио. Чеслав није владао до Тимока и Шаре. Писац не разликује жупу од жупаније. Може ли се тврдитп, да је Војислав био „најзнатнији српски жупан" ? Михаило Војислављевић одузео је од брата Гадослава Зету, а не Хум иТребиње, с тога му је није ни отимао Бодин, као што писац каже. За Бодина вели, да је ујединио све српске земље, а мало даље признаје, да је тек Немања спојио са српском државом Левач, Л.епеницу, Врању, Призрен. Ни најватренпји католици не би рекли јер није истина — да у Зети „није било нравославних свештенпка", као што се у овом спису тврди. Међу освојењима Немањиним не спомињу се : Косово (Липљан) и Ниш. Истина је да је Немања Н-90 године освојио од Грка Велбдужд и Скопље, али није их порушио тако, да није остао ни «камен

на камену", нити да је те исте године грчки цар победио Немању, већ доцније. Не зна се, где је тшсац нашао вест, да се Стеван Првовенчанп склонио испред брата и Маџара у „Грчку" и да је свети Сава „многе католике" у Србији иревео у православље. Писац наводи, да су Хумљани иомагали Бугарима и Дубровчанима против Уроша I, а није пре тога казао, кад је и како Хум отпао од Србије. Драгутин је владао 5 година, а по писцу 9. После оставке дао му је „таст« Мачву, Срем и део Босне, а његов таст умр'о је пре 10 година ! Браничевског господара Дрмана писац назива (два пута) Дрином ! Краља Милутпна писац клевета, да је „давао Грцима да буду страрешине у Србији и много их слушао", те тиме буну изазвао. И овај писац непстинито тврди, да је Урош III иодигао Дечане новцима, добпјеним у боју ђустендилском. Преварен редом који је у програму, писац погрешно каже, да су Босанци отели од Дечанског Хум иосле битке код Велблужда, а то је било много раније. По писцу излази, да су властела, калуђери и цар некима себрима, без икаква узрока, могли „осећи уши, руку, па чак и убити их. (( Душан је војевао (1350) с баном Стеианом као што писац каже. 0 ратовима с Грцима, вођенима између 1346 и 1355, нема ни речи, и ако пише да је Душан држао Еиир и Тесалију. Верује причи, по којој би Душан узео Мрњавине синове у свој двор и да су ту и књигу изучили, незнајући да је Вукашинов син Марко, ако не коју годину сгарији од Уроша цара, а оно његов вршњак. Бој косовски није трајао три дана. Мурат II није унук царпце Милеве, јер Мохамед није био њен син. Није Мурат узео Крушевац, чим је завладао, већ после 5 година. Писац није казао, да су Зетом вдадали, после Балшића, Високи Стеван и Ђурађ Бранковић, а то има у програму. По програму иосле зидања Смедерева долази рат између Србије и Босне за владе