Prosvetni glasnik

белешке о иросвети ii школлма

4 39

ни најмањег разлога то нривремено сгање пснитиваног нроцеса приписиватн поквареној Функцији храњења ; нојав овај није никакав патодошки знак, него само казује дајеутицај снољашњнх погодаба заустављен; он значи само то, да свако годишње доба није под једнако пријатно за увећавање детињетежане. Адн Ханзенова испитивања показују још један други веома значајан утицај : по именце казују да пзмеђу детињег растења и увећавања тежине његове — влада антагонизам, сунротност. Као што је већ поменуто, дечпје растење подлежи периодском колебању, али по испитивањима номенутог научника излази још и то, да се време највећега растења баш подудара с временом најмањег увећавања тежине, и обрнуто : почетком дета, од месеца Јуна и целога Јула иа до Августадете расте брже него у које друго доба од године. То је нериод највећега растења, али баш је тада и иериод готово савршеног застоја за увећавање телесне тежине ; свршетком пак лета и целе јесени, када увећавање тежине долази до максима, растење нада до минима, и готово престаје. Једном речју, овде се доиста врши антагонизам : кад се жнвотне снаге једнога организма троше на Фуикцију растења, тада нрестаје повећавање тежиие ; а када се ове исте снаге троше на прираштај телесне тежине, онда се зауставља растење. Зими и почегком пролећа, када је потрошак животних сила у организму и онако велики, независно од ироцеса растења нли од повећавања тежине — ти се нроцеси своде на минимум. Тако дакле впдимо да нојави растења у људском организму нодлеже онпм истим иериодима активног стања и мира или застоја,

којпм н у биљном свету нод утицајем овог или оног доба у години. 11 овде се мора обратити пажња на иснитивања тога истог М. Ханзена, по којима се растење биља у висину и растење у ширину (дебљање) не догађа једновремено, него опет периодски: у Апрплу и Мају животне снаге биљнога организма троше се на растење у висину (дуљење грана, терање изданака итд.), а дебљања у то време готово никако нема; али целога Јуна и до средине Јула растење иде у ширину, а дуљење нрестаје ; већ после тога нроцеса растења нотпуно престају. Из овог се види да се време растења људскога организма, и ако не потнуно, оно бар у знатној мери подудара с временом растења биљнога организма; свакојако, то је време, када су најживотворније радње топлотних и светлосних зракова сунчаних. Ова зависност од годишњег времепа потврђује се, између осталог, још и овим непосредним и очигледним разматрањем : као год што се растење биља увећава под утицајем тоилоте и, обрнуто, стишава и смањује под утицајем хладноће — баш се тако исто и из истих узрока увећава или стишава и растење детиње у висину, него п дебљину, тј. по тежини његова тела : поступно повишавање температуре увећава ирираштај тежине, а анормално впсока или анормално ниска температура подједнако штетно утичу на оба та процеса. Слично топлоти делује и светдост. Једном речју, не само глад, него и хладноћа, не само хладноћа него и немање никакве или немање довољне светлости — штетно утичу на дечије растење п на увећавање тежине њихова тела. Овим чињепнцама нису ваљда потребни никакви комептари.

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

Имаовина неких југославенских научних завода и каижевних друштава. — Хрватска «Кпјјхеупа 8то1та" (местни додатак учитељском листу (( Наргес1ак") доноси ове иодатке: Југославекска академија знаности и умјетности у Загребу имала је крајем 1 88 5. : у главницама 359.722,8 4 Фор., у књижници 50.000 Фор., у галерији слнка 800.000 ф ., у вредности академВске палате, 250.000, — свега дакле 1,4 59.922,84 Фор.

(близу 3 милијуна дипара). Још је академији леио имање у великој количини њених непродатих издања, о чем није показап рачун. — Матица Хрватска имала је за годину 1 884. своје основле главнице 59.01 9,57 Фор.; уз то још закладе (Фонда) Драшковићеве 10.679,28 Форината, па закладе Котурове 3.332,67 ф . и оставине Јакићеве 664.01 ф . : укупна дакле Матичина имаовииа пзносила је 79.695.53 ф. (на 160,000 динара). — Хрватско друштво Светога