Prosvetni glasnik

438

Н А У Ч II А X Р О II И К А

гог преппсују, морали задатак на памет пзучити, и поред тога паучити да појединости потпуно разумеју, а овим не само што иије ништа взгубљено, него је још и тиме добијено, што је наставник видео, да задатак наставом није био довољно припремљен. Али и за ове задатке важи иравило да они усмену наставу не могу замеиити, и да се према томе смеју веома ретко задавати. Усмепа настава је средиште, око којег се све

окреће, она је сунце, које све обасјава и све оживљује, њену светдост и животворну моћ њених зракова не можете ни чим замепити. Иустите дакле нека зраци те светлости свом снагом својом осветљују оне путове, који народ воде срећнијој и 6ољој будућности! Смедерево, у Мају 1886. ЈА. Д авидовиб.

НДУЧНД ХРОНИКА

Спољнп утицаји на растење и тежину дечијега тела. Управитељ завода за глувонеме у Копенхагу, М. Ханзен испитивао је како утичу спољне погодбе, с једне сгране, на де чије растеве, а с друге, на увећавање тежине дечијега тела. Ханзенова су испитивања интересантна како ради самога предмета, тако и због значајних резултата њихових, те заслужују свачију пажњу, особито родитељску. А предмет ових испитивања колико је по себи значајан, толико је опет врло мало обрађен. Да храна и нега дечнја утичу на њихово растење и на тежину њихова тела — то је, наравно, свима познато. Али се можемо запитати : да ли су ове погодбе једине, и да ли нема још каквих ногодаба, које у овом или оном правцу утичу на казапе процесе дечијег развојног организма ? Процеси растења долазе у ред најопштијих појава животне радње, и онде, где је очигледно да ови процеси зависе од годишњега доба, топлоте и светлостп, као што је то у биљноме свету, ту се најбоље могу и разматрати бптно значајни утицаји спољних погодаба на снагу растења. Е овде се и нехотице намеће питање : зар те исте спољне погодбе не показују никакав одређен утицај и на снагу растења дечијега органвзма, а с тим уједно и на увећавање тежине његове ? И ако показују, то какав је тај утицај, како се он одазива на самим ироцесима ? Ето баш на ова питања, која до сада нису привлачила на се научничку пажњу, и одговарају испитивања М. Ханзена. Он је извршио дуги низ испитивања и премеравања деце, која живе у једнаким

погодбама дијете, неге, начина живота итд., и добивени резултати показују, на првом месту, да се — противно раширеном мишљењу — увећавање дечије тежине и њихово растење периодично мења. Даље се види да ови процеси нису непрекидни, како се обично мисли, него, напротив, да иду, тако рећи, таласима, и да се код свакога процеса посебице опажају три периода : период најјаче појаве једног нли другог процеса (растења или повећања тежине), иериод равнотеже или мира, тј., привременог застоја и период еајслабије појаве тих процеса. Ова три иериода поглавито зависе од годишњега времена, алп су, што је особито значајно, не само друкчији код растења, а друкчији код увећавања телесне тежнне, него су и неиосредно супротни један другоме. По Ханзеновим исиитивањима излази да се тежина дечијега тела највише увећава у времену од месеца Августа до мес. Октобра, за тим долазп минимум, и већ се од месеца Децембра па до половине Априла не опажа у тежини никаква промена, никакво новећање ; такво стање готово потпуне равнотеже пли мировања траје све до Августа, када се овај процес јавља с највећом снагом. Ова периодска колебања, ови прелази од максима к миниму, па к иотпуноме миру и привременом застоју — у толико више привлаче нашу пажњу, што су и до данас многи педијатрп готови да виде у таквим колебањима, особито у време, кад застане прираштај детиње тежине — знаке анормалпог, болесног стања. Муђу тим иоказани Факти сведоче да пема