Prosvetni glasnik

459

58*

свет. Старајмо се, дакле, да будемо сваки дан бољи, еда бисмо постајали сваки дан јачи и кориснији служитељи наше отаџбине. „Ето то је лекција коју нам даје ваша историја, и мој би успех надвисио био жеље моје, ако би се из читања ове књиге свакоме таква декција у душу усађивала; ако би, посде дугога путовања кроз ирошасте векове, под мојом руком, мдадић износио енергичније осећање дужности, које му носи са собом положај слободна и образована човека, ако би износио живљу љубав добра, одеечнпју оданост к земљи, јединој у свету, као што ту скоро рече моћан један глас, која је кадра да ратује само за једну идеју". Пошто наше читаоце још највипге може интересовати да нрочитају што из ове историје, која је школска књига у Француској кроз толико време, износимо им овде из прве књиге главу ХХУ, у којој се описује образованост тринаестог века. То чинимо из две намере. Ради смо, да наши читаоци на живом примеру виде, како се обрађују те ствари, и ради смо, да и ради наше прошдости, изнесемо једну прилично приближиу сдику унутрашњега стања у средњем веку, које се, мање више, тада готово у цедој Европи находидо. Ево, дакде, те гдаве двадесет пете о образованости тринаестога века. 1. Ђеличина тринаестога века. Најзнаменитије време средњега века јесте век тринаести. На стодици светога Петра сеђаху тада два ведика папе, Иноћентије III и Иноћентије IV, на престоду Француске сеђаше један светац, а на престоду царства немачкога вдададац који би у свако време привдачио на се погдеде света, Фридрих II. Распра о инвеститурама међу Римом и царством свршава се, и Итадија се још један пут одваја од Немачке, која је дављаше, ади — на жадосг ! — ни сада не посдедњи пут. Енглеска оснива своје јавне сдободе; саставља свој устав ; установљава своју скупштину. Крсташки су ратови прошли без успеха, осем у Шпањолској, где се хришћанске краљевине већ нису више морале бојатн Мусломана; али сад већ свакоме у очи упадају последице ових великих предузећа. Грдно оно комешање људи за време крсташких ратова ускомешало је и ствари и идеје. Трговина, индустрија, књижевност, уметности

узимљу до тада незнан полет ; изучавање се шири, и грана; народне дитературе се почињу јављати ; велика имена искрсавају на један пут; ту су Алберто Велпки, Свети Тома, Роџер Бекон, Данте. Да нису на скоро по том настали ратови, обнова би се наука започела још у тринаестом веку. 2. ШоК краљевске власти у Француској. Од једног п по века у Француској су се догодиле грдне нромене. Револуцију у овоме периоду почиње озго сам краљ, као штоје ире Хугона Канета револуцију почињада аристократија. и као што ће је позније, после Дудвика XIV, почињати парод. Супрот сидној властели, власт краљевска, која се пре кратког времена налазида као апсеница у четири или пет вароши Филипа 1-ог, на један пут почиње рушити иреграде једну за другом, и почиње крупнпм кораком корачати према апсолутној владавиии. Немирним и непокорпим својим властедима краљевска је власт натурила и свој краљевски мир, и своју краљевску правду, и свој краљевски новац и своје краљевске законе, који су вредили за све под једнако. В. Образовање треЛега сталежа. Овој револуцији озго одговорида је једна револуција оздо. Народ, који дотде покрај вдастеле и свештенства није био ништа, сад је постао нешто. Грађани, који у једанаестом веку свуда налажаху само притисак, а нигде не могаху наћи заштите, удружише се да се сами бране. Они очупаше од вдастеде, којој су припадади, право да се сами управљају, озидаше себи зидове и куле, уредише народну војску и почеше себи бирати судије. Тако проживеше сто и педесет година у поноситој независности, али и оцепљени од свега света и на вечитој стражи ; јер не знађаше се или им је већи непријатељ стари господар властелин, који своја права не бејаше заборавио, или град суседни, којему су они сметали. Кад се краљевство дочепало апсолутне власти, почеше га жуљитп ова огњишта сдободне расправе и незавпсности. Уз то се самим становницима градова досадила њихова грађанска самоуправа због трошкова које је за собом вукла, због опасности, у које их је усамљеност бацала, и од подовине тринаестог века грађани се почеше сами своје самостадпости одрицати, краљевска власт доби утицаја и .у њихове