Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

примање Густава од суседа отпутовао је одмах. Међу тим оде он најближем данском старешини и саошнти му све. Одмах је носдато 20 данскнх војника да ухвате бегунца и посдедњи огранак старе шведске краљевске нородиде био би погубљен без милосрђа, да није жена онога племића открила намеру његову и наморала Густава да одмах бежи, давши му коња и саони. Кад су војници стигли нлемићском двору, бегунац је био умакао неколико миља и на ново је отпочео лутати. У једном селу нађе он једног свештеника, који му је био друг на универзитету, који га читаву недељу дана држаше затворена у цркви, да би сакрио траг његовим гониоцима. За тим га предаде једном сељаку, који је својом мудрошћу и решеногаћу постао избавилац и ослободилац Густавов. 6 Овај сељак (Нилзон) имао је у селу своје имање и он радоспо нристаде да учини све, да би Густава избавио од његових гонилаца. Да би их лакше могао нреварити, он иреобуче Густава у сељачко одело и узе га за свога слугу. Ваш кад се Густав налазио у соби свога нријатеља дојурише у авлију неколико данских војника, а за тим уђоше у собу. Да би одвратила нажњу војника од слуге, и да би њега удалила од посматрања гонилаца, нанаде сељакова жена на Густава, називаше га лењштином, опали га по леђима лопатом и изјури га на иоље. Овим лукавим и хитрим иоступком једне сељанке обманути војници одоше даље. Но ипак се уви1 ; ало, да је опстанак Густавов у овом селу несигуран и његов заштитник реши се, да га одведе у друго село једном сељаку где ће наћи сигурније заштите. Пут до тога другог села био је врло опасан. Данци су били све кланце п мостове носели коњанпцима, а поједине гомиле ишле су улицама, да сваког иодозривога задрже и испитају. Отуда се морало тражити начина како ће се избећи свака опасност и с тога

је сељак морао метути Густава у кола и затриати га сламом. Но и ова кола била су задржата баш кад је сељак водећи коње дошао на један мост. Дански војници, који су увиђали да је врло сумњива слама на колима боли су својим коиљима унутра и један ударац зададе тешку рану у бутину прикривенога. Па и овај тешки бол од ударца није наморао Вазу, да бар један једини гласак пусти. Кад су одмакли од гонилаца сељак похита да што пре стигне у планину. Али крв Густавова,, која је из ране кроз кола канала по сиегу била их је издала. Тек што су коњаници пошли по крвавом трагу и стигли кола, а сељак се досети како ће се спасти. Он брзо расече ногу своме коњу и Данци су морали веровати, да је крвави траг остао од рањене животиње. 7 На тај начин испаде за руком Густаву Вази да стигне у друго село. Овде зави своју рану, која срећом не беше тако дубока, а по том нохита у цркву, где су се сви становници искуиили били. И не казујући овде, да је он потомак старе краљевске породице, нредстави он добрим људима свирепости које је починпо тиранин. Он им показа какву су судбу нрежпвели најчеститији племићи у нрестоннци и одушевљаваше пх да седокопају оружја п да стресу јарам роиски. И доиста јунак се није прзварио у своме поверењу нрема овим честитим дољанцима. Са свих страна заори се одобравање и Густав Ваза нађе снажну потпору. Врзо је имао око себе 3000 људи са којима је напао Данце и знатне им штете починио. Из свију нредела стизали су му ратници, да сперу срамоту, коју су њиховој отаџбини нанели угњетачи. Свакп дан увећавала се мала војска и борила се док на послетку није била колико и данска по броју. Под својим јуначким вођем одржавала је она лако сјајне побједе, да Христјан II мораде за свагда изгубити наду, да ће Шведе 07*