Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

532 иод свој јарам вргнути. Шта вшпе Густав Ваза вољом целокупног шведског народа попео се на краљевски иресто. На скоро по том увео је у цедој краљевини Лутарову

науку и постао је праотац даровитих и срећних вдадалаца, којн су Шведску довелп до силе и и угдеда образованих европских држава. (Настасиће се)

БАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Алевсандра Нена ГЛАВА ОСМА коиструктивне умешности

(Нас1 Полазећп са гледишта, да се ученику ништа не сме предавати нпти од њега што год захтевати, што би у томе времену иремашало његоау снагу схваКан,а или за шта се он не би могао заинтересовати , учитељ треба строго да се клони свега, чиме би се могао .сметати снонтанп развитак ученикове саморадње иди другим речима његов природнн самоучки рад. Отац може ова.ј развитак код детета да руководи и да дође и до успешних резултата ; али средсгва, која учитељу стоје на расноложењу за овај иосао, миого су ограниченија. У следећем наподи г. ЗЉггзоп једну лекцију о једном врло нростом нредмету, која треба да сдужи као иример за удешавање нрвих лекција за наставу у чнтању : На једној асури бејаше један пацов. На њега јурне једна дебела мачка, а он побегне у један сандучић. Може ли и дебела мачка ући у сандучић ? Дебела мачка не може ући у овај сандучић. (Тће га( за( оп а та1, (ће са1 гап 1о Оге та(, Те га1 гап гп-1о Те !)0Х. Сап (ће са1 до гп -1о 1ће 1>ох? N0, (ће ?а1 са1 сап-поГ до гп-1о 1ће 1ох). Ова је лекција једино због речи и шчитавања. Па и ако су речи тако међу собом склопљене, да исказују и једну мисао, ииак су оне одабране и о::ако узете једино због тога, да би се на њима објаснно изговор појединих гласника. А што се деци у томе

■авак) говори баш о речима са1 и га( (мачка и пацов) то је због тога, што су то згодни примери за једносложне речи с кратким гласоударом. Миш се пак није могао за ово узети, и ако мачка чешће хвата мшпзве, због тога, што је ова реч (наравно, у Енлеском језику) тежа за шчитавање. Без сумње су односи између мачке и пацова таки, да могу свако дете заинтересовати. Разбојнички наиадаји узбуђују дете још у раној младосги, и свако иредстављање таких догађаја на истинскпм иримерима распаљује и оеећања и уобразиљу, и на тај се начин оживљују монотона и незаннмљива веџбања у читању и изговарању. Ади пз тога не излази, да о предмету, који се за оваке ствари узме, треба на широко и на дугачко говорити у намери, да би се ученици о њому што више поучили, као што би био случај код наведенога нримера, кад би се узело да се на широко објашњују и разлажу односи између мачке и пацова, на би се томе давао другп одношај и онда ученици питани, шта излази пз промењенпх односа. И овака веџбања имају своје место и своје време, али онда се предмет за оваке ствари не бира ио речпма, у које је нока мисао случајно обуч зна, него но самом значају његовога смисла. Г. Мопзоп нредлаже овако ноступање нрн разради онога предмота у питањима: 0 којим двема животињама г.шри твојалек-