Prosvetni glasnik

540

ШК0.1Е ЗЛ ОБРАЗОБАЊЕ СЛЕПИХ

и најобразованији слепи иаучари, као и најизврснији слеии радници у многим другим носдовима, тако рећи, незнано додазшш и нролазиди ; јер нико се није сетио, да њихов живот и њихове особиие проучи, и да одатле извуче каки оншти резултат, по коме би се способности слепих у опште могле оценити. Тако Кондиљак, Француски фидософ ХУШ-ог века, да би доказао уплив чула на духовни развитак и показао како све што човек има у духу додази кроз чула, замишља једну статуу, па јој даје једно но једно чуло: пипање, вид, и показује, како се предсгаве уносе у дух кроз поједина чула, и како нема извесних иредстава у духу, док нема чуда, кроз које оне улазе ; а не сећа се да оде до једног слепог, и да види на живом, истинском примеру, како се духовни процеси врше без ока, и у колико тај педостатак има уплива на духовни развитак. Па с таком равподушношћу понашао је се и остали свет иређашњих векова према слепилу, и то како најпростији, тако и најнаучепији. Тек почетком прошдога века учињено је црво посматрање над једним слепим дечаком, коме су очи опериране, те је прогледао, пошто је дуго време аао слеп живео. И ова посматрања постакла су доцније Француског ФилосоФа Дидера, те је он проучио живот и особине једног одраслог слепца, чиме је обратио пажњу и образованог света на духовне особине слепих, и њихов живот у опште. Она прва посматрања над оперираним дечаком учинио је чувени хирург у Л.ондону, лекар Чеселден, о чему је он и извештај оштампао, и то је најстарији први акт о слепима. Овај извештај, иоред његове историјске важности за подизање слепачких шкода, има и своју велику психодошку вредност, те и због тога је вредно да га наведемо. Слепи дечак, кога је Чеселден оперирао, рођен је као слеи, а операција је извршена, кад му је било 13 година, око .1728 године, у лето. Чеселден најпре помиње, како дечак није био баш потпуно слен, јер могао је, и ако веома нејасно, да разликује дан од ноћи, и по мало нри јаком осветљењу црно од белога и пурпурно црвеннло. Међу тим облик предмета није могао баш пи мало да разликује. Али његове нредставе о онпм бојама, које је могао при јаком осветљењу по мало да раз-

дикује, биде су тако непотпуне и слабе, да он носле операције, кад је прогдедао. није могао те боје да позна, кад су му их показади; јер сад су му друкчије изгдедале. За тим продужује Чеселден о првим утисцима, које је оперирани дечак добијао, пошто је прогледао, овако : „Кад је дечак први пут прогледао, тодико је био неспособан да оцењује удаљења, да је у ирви мах мисдио, да му сви нредмети, које види, као што се он изражава, додирују у очи исто онако, као што му додирују у кожу, кад их пипне руком ; и сад му ни један предмет није био тако пријатан као они који су глатки и аравилни. Облик нојединих предмета није могао' да разликује оком, ниги је могао да разликује једну ствар од друге, аа ма колико да су оне биле различне и ио облику и по величини. Али кад му се каже шта је она ствар што је гдеда, а коју је оп раније пипањем добро познавао, онда он стане па је са свим брижљиво посматра очима, како би је други пут могао познати. Али како сад није могао да позна видом оне предмете, које је ире пиаањем добро познавао, то је имао на један пут врло много предмета даупозна, и због тога је многе опег заборављао. Као што он сам вели, упознавао је на дан у почетку по хиљаду иредмета, па и опет их заборављао. 13о што му је већ више пута хш,зивано које је мачка, а које псето, па он опет заборави и не може да их разликује једно од другога кад их види, онјесевећ стидео да још који пут пита, и онда се могло видети како он брижљиво мачку посматра очима, по што је узме у руке те је нипањем иозна, и онда је пушта пз руку с речима: „тако, мацо ! други пут ћу те ја познати". Он је се веома чудио што му сад оне ствари, којесу му се као слепцу пре највише допадале, не праве тако пријатан утисак на око ; јер он је мислио, да ће оне личности изгдедати најдепшо у његовим очима, које је он највише волео пре тога, и да ће му за око бити најнријатније оне ствари, којесупређе његовом укусу одговарале. Ми смо држади, да ће он убрзо знати шта слике представљају, које му се покажу, ади доцније смо се увериди, да је то бидо погрешно мишљење. Јер у почетку он није могао да позна шта је и каква је пека слика него му је изгледала, као једна