Prosvetni glasnik

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СДЕПНХ

површпна, која је на некпм местима обојена, или као површина, која услед разноврсних црта, пзгледа разноврсна. Тек носле од прилике 2 месеца увиде он да је у слици истинско тело представљено, али и сад се Је јако зачудио, кад је иочео ирстима да пина и приметио, да на сдици нема никаких испупчења и издубљења, него да је све са свим равно ; јер он је држао, да ће се и прстима моћи да опипа и да иозна нипањем шта слика иредставља, по што му је изгледало, да осенчена и неосенчена, јаснија, места на слпци моћи ће се исто тако разликовати и нрстима (пипањем) као што различно изгледају кад се оком посматрају. И кад је опинао и уверио се, да под прстима цела слпкаједнак утисак даје, онда заппта, које чуло лаже: иииање или гледање ?" „Кад су му ноказали очеву слику на џепном часовиику и казали чија је, он је приметио да има неке сличиости између те слике и његова оца, али одмах зачуђено запита, како је то могуће, да се тако велико лице представп на тако малом простору. С почетка није могао дуго да гледа, и све су му ствари изгледале веома велике. Али по што је још веће предмете видео, онда су му они први сад изгледали мањи. Међу тим ипак није бно у стању, да замисли линију, која би сепротезала даље од оие граннце, докле може очима догледати. Он вам вељаше, да он добро зна, да је његова соба само један део од оне целе куће, у којој је, али ипак не може да појми да је кућа већа од собе^?!)". „Пре операције он је мало нолагао на вид, и као понајвећа добит чинило му се, да ће битп то, што ће моћи да чита и да иише ; јер он је мислио да је слепило од добити у томе, што се слеп у мраку може боље да креће него окат, и због тога старао се да и доцније ову особину код себе задржи, и за то ннје тражио светњак, кад му је требало да ноћу у кућп тумара". „На годину дана, по што је нрогледао, одведу га у равницу Ебзонску, н кадједобио далек поглед, те могао далеко да види, јако се је обрадовао и назвао је то једном новом врстом виђења". „Доцнпје му је оперираио и друго око, те је и на њега прогледао. И сад су му и на ово око изгледали предмети велики, али,

вели, оиет не тако много, као што су изгледали у иочетку, кад је на ирво око ирогледао. Кад је сад с оба ока исти предмет гледао, онда му је овај изгледао скоро два пут већи, него кад га гледа само оним једним оком, на које је раније прогледао ; ади у колико смо ми могли да се уверимо, предмети му нису никад изгледали двојаки". Овим својим посматрањима Чеселден је обратио пажњу образованога света, а нарочито тадашњих научењака на слепило, а то је после побудило научаре, да обрате пажњу на духовне особине слепих, и на тај начин да упознаду њихове способности и цео духовни живот. Један од првих научара ирошлога века, који је многа друштвена питања друге врсте први покренуо и у модерној бојп изнео, био је и овде међу првима, који су се латили, да природу и особине слених изуче, и да их и осталом свету покажу. То је био француски философ Дидеро. Оним иосматрањима, које је Чеселден изнео, било је постакнуто нитање: какав уплив врши светлоет на око, које ннје пре могло да прими светлост, као и оно друго : какав уплив у опште има око на духовни развитак, и како се предмети и појави схваћају без вида ? Ова питања Дидеро је хтео да реши, алп за то му је требало да проучи какога слепца, те да внди његов духовни живот и његове погледе и појмове о спољним предметима и појавама, које ми понајвише помоћу ока упознајемо. И због тога се он решп да посети једнога слепца у Пизи, који је био чувен као добар и вешт радник у неким посдовима, за које понајвише око треба, те да проучи његов живот и рад, и да впди у колико се и с каком Јасношћу могу развити појмови о спољњем свету без суделовања вида. По што је Дидеро то учинио, онда он изда на јавност у облпку једног писма све што је код слепца приметио, употребивши тај материјал за философску студију о духовном разввтку слепих и њиховим погледима и појмовима о свету и разноврсним односима у друштву. Ми ћемо овде показати главну садржину те студије, која је изашла у облику једног нисма на госпођу с1е Ј^атеих: „Ми смо стигли к нашем слепцу око 5 часова после подне, и кад дођемо к њему затечемо га где учи свога сина читатп, и то помоћу испупчених слова. Тек пре једног сата