Prosvetni glasnik

553

у томе месту, додније је свршио латинску шкоду у Кардоицима. Ту га иозна вдадика Тамишварски Вићентије Јованокић, Видак, те га иошље у Беч да учи философију и права. Кад је у Бечу свршио правне и ФИЛосоФске науке, врати се у Тамишвар, где је најпре био секретар код свога добротвора, вдадике Вићентија. Још док је био у гоме подожају заузимао се он, да се по Банату подижу српске школе и с тога је од државне управе 1773 постављен за директора Банатских народних школа. Сад је развио највећу енергију, да српске и романске школе погпуно реорганизира. Године 1776 отишао је у Беч да слуша предавања Саганскога опата Јана Фелбигера, којијеондау школи код св. Ане држао јавна предавања о тако зваиом нормалном методу. Бавећи се у Бечу написао је методичну ручну књигу за учитеље српске коју је онде ц штампао. 0 њој ћемо доцније више шта нроговорити. Братив се из Беча у Банат развио је енергију своју у пуеој мерн, те је школе што су ностојале донде довео у бољп ред, неке је прошпрпо, а где их пије било, ту их је подигао. Држао је у Тамишвару теоријска и практична предавања из Метода н увео је учитељске исните. Колико су делателност његову више власти уважавале, то најбоље ноказује овај пасус, кога Ј. ХелФерт') из једног званичног извештаја, што је управљен највишој власти земаљској, цитира: „Ез \уаге ги теипзсћеп, Лавз аисћ (Ие каЉоПзсћеп 8сћи1еп е1ие 80 <1и1е 8еК ;ип§ ћаМеп". (Желети би било, да и католичке школе имају тако добру управу). Када је 1782 и у Русији реорганизација школа започета, .Танковићје позван у Русију где је постао државнн саветник, живо учествовао у реорганизацији тамошњих народннх школа све до смрти своје 1814 године. (0 раду његовом у Русији находе се неколико нотица у „Видсћт§'8 ^УосћепШсће Ап2е1§еп за годину 1783. Овај журнал излазио је у Берлину 1776 и има повише бележака п о културним односима Срба Аустриских *). 2. Стеван Вујановски, родио се у Брђанима неком селу прве Банске регпменте у Хрватској године 1743. Елеметарна знања у ') б81егге1сћ18сће Уо)кз8сћи1е I. стр. 45. Детопис год 1826 стр. 20 п даље. ШаФарик II. 6е8сћ1с1ие Лег БегћЈасћеп Н1ега4иг 8. стр. 32 .

чнгању и писању изучпо је код свога свештеника у селу, затим једошао у Карловце те код Рајића изучио латинску школу ; носле је био учитељ у Вуковару. Ово место брзо напусти, па оде у Шопрон, где је у евангеличком лицеуму слушао философију ; после тога оде у Беч на университет да сврши права. Ту се нађе са владиком Вићентијем Видаком, који га помогне да ту науке сврши. За тим предузме пут нреко Немачке и Пољске у Русију и врата се опет у Беч, где је 1776, године слушао Фелбигерова предавања. Године 1777 ностане он директор српских народних школа у дистрикту загребачком, камо је сиадао Срем, Славонија и Хрватска. То звање обављао је он најревносније држећи као и .Јанковић јавна нредавања из Метода. Чим је примио то звање превео је он Метод Фелбигеров на српски те су га тадашњи учитељи нреписивали и као упутство употребљавали. На методичном курсу што га је Вујановски држао 1779 године у Осеку учествовало је преко 60 слушалаца, а идуће 1780 године, до 50. Вујановски је у своме деловању наилазио на отпор више но ма који други школски падзорник, па му је ипак за руком пошдо, да за кратко време поднгне сто десет нових школа, набавивши им и законите школске Фасије. Тежио је, да српским школама прибави и добре ручне ученичке књиге. Тако је 1777 изишла од њега Рачуница, 1793. Мала свештена историја и упутство у правописању, а држи се, да је и Буквар што га у БиблиограФији налазимо 1782 годнне нотекао из нера његова. Даље имамо од њега и прву немачку граматику за потребу школску а већина рукописа изгореше му приликом једнога пожара. Међу овим рукопг сима спомињу се: енциклопедија знаностн (огромно дело) и више мањих књижица зашколе. Ву.јановскн је умр'о у Новом Саду 1829 године. Био је човек нун знања, отворен карактер а срцем и душом био је заузет за оиште добро народа свога 1 ). 3. Аврам Мразовић, рођен је 1656. у Сомбору, но пошто је свршио гимназију, оде у Беч где је изучавао ФилосоФију. Том ириликом је и он слушао предавања Фелбигерова, те ') Дстопис 1829 к. II. ст. 1. и даље. — Шатарик бебсМсМе <1ег ЗМз1аУ. 1л4. П/. 81г. 319.