Prosvetni glasnik

552 исторша српских

дечијем и успехе исиитне (класиФикацију ученичку). Ови су се годишње сдали на увиђај МитропоДиту или епископима. Да рекнемо коју и с погледом на тадашње учитеЉе. Ко су били учитељи у српским школа,ма у то време? Стручпи за тај позив сиремни људи, као што су данас учитељи. не могаху бити. Ми налазимо владика, таДашњих најбољих снисатеља, протопопа и судија Који су у младости својој били у тој и оној општини уЧитељи. То су били људи, који су свршили малу школу на иШли после у школу латинску, или славенску каквих је биЛо на више места у варошима и варошицама, српским, или су били у каквој протестантској колргији , па су јаван рад свој започели као учитељи. Некоји су при томе звању остали, а други су поСДе аеколико година постали или свештеницп или чиповници административни. Други су код појединих учитеља, пошто су школу изучили остали још по коју годину, док су научили све што им је и учитељ знао, помагали су им у школи, у цркви при другим дужностима, док се нису препоручили гдегод за самостална учитеља. И од ових су некоји но времену отишли у свештенике, а други су до старости своје остали учитељи. Међу овимаје могло битиврло ваљаних учитеља,јер је сваки учитељ бирао себи за иомоћника најбољега ђака свога. Ако теоријско знање таквих учитеља није било Бог зна колико, п они су у току свога нрактичногарада стекли доста искуства и присвојили су често и доста педагошкоога такта. Што сетиче нлате учитељске она је била доста смерна. Учитељ је обично имао стан у школи, а како је по селима било доста земаља, по свој прилици је ту уживао башту, њиву, ливаду а гдегде и виноград и воћњак. По варошима тога можда није било и ту је илата учитељева била већином у готовом новцу. Има примера да су деца учитељу плаћала школарину по грош на недељу но то нн у самој Будимској општини није могло да се одржн. Већином су онштине системисале годишњу илату учитељску према своме имању. Ова варира пзмеђу 10 до 100 Форинти, но осим тога учитељу су деца донашала у име реграцпје по једно јаје, клип кукуруза или друго шта а учитељ је као н свештепик добивао наплату: за нратњу,

ШКОЈА У УГАРСКОЈ

крштење, свећење водпце и т. д. Према томе стајали су учитељи српски онога времена у материјалном погледу прилично и свакако боље од тадашњих немачких учитеља, који бејаху ограничени једино на школарину, што је износила грош недељно. Те мале сриске школе походила су већином мушка деца, а на образовање жемскиња није се полагала велика важност. Посебних женских школа неналазимо нигде. Женска деца ишла су скупа са мушком децом у школу и то већином за то, да науче најнужније молитвпце и црквене обреде; на учење читања и писања није се полагала тако велика важност. Као школске књпге употребљаване су! Буквар, штампан у Римпику. Десетословље (прештамнавано више пута) Смотрицкова Граматика словенска, и осим тога часослов и псалтир. О ценама школских књига имамо једну белешку од 1742 године, када је Будимска онштина за своју школу наручила 2 велике грамагике по две Фор. 50 букварева по 30 новчића и 30 десетосдовља ио 1 Фор. и 8 нов '). Цене за оно време нису баш незнатне. Прва рачуница срнска, намењена шкодској деци изађе 1767. За насгаву у религији узимало се номенуто десетословљс, за тим ноука о светим тајнама (у Венецији 1760 и 1763), поука о Богу итд. од ТеоФана Проконовића, а учитељи су се служили катихизисом Петра Могиле 2 ). 7. Нрви српско-народни школски надзорннци и њихово деловање. Већи нокрет за школе датира се код Срба Угарских од 1770 године а то се има захвалити првим српским школским дуректорима У следећем извешћсмо укратко животописе њихове. 1. Тодор Јанковић од Миријева бејаше директор српско-народних школа у Банату. Родио се у Сремској Каменици 1741 годиие као дете покодио је народну српску школу ') Вигковић Г. Спомепици II. 250. Ј ) Стојан Новаковић. Српска Библиографија. Беопад 1869. оиширнији наслови под бр. 5, 7. 8, 11, 33. 37 I! ГТавле ШаФарик Сге8сћ1сћ(;е (1ег 8и(181а\У18сћеп Шеги1иг. III.