Prosvetni glasnik

КАГЛКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

667

Међу тим за новога краља и његове Чехе снремала се ужасна олуја. Фердинанд је задобно за свога савезника, друга из младости, силнога баварскога херцега Максимилијана,а католички савез, који је склопљен нротиву нротестаната, обећа помоћ. Осем тога још неки владари (Филип II краљ шнански и Јован херцег саксонски) обећаше потпору. Сад се царска, католичка војска коју је иредводио Максимилијан, крепу напред. Најпре покори аустријске непокорне сталеже, а за тим уђе у Чешку. Протестанска одељења војске гоњена су од једнога места до другога и најносле се повукоше у Праг. Да је сад Фридрих био предузимљив и постојан човек, он би се могао одржати цротиву цара и херцега Максимилијана, јер је народ био сав уза њ ! Али он је био тако слаб п љењ, као што је био лакомислен, н место да се побрпне за наоружање и сдрему нове војске, он је давао сјајне забаве и расппао је и време и имовину своје земље у весељима, и не мислећн ништа о онасноети која му је претнла. Царска савезна војска стигла је на Вело Г>рд» пре него што је Фридрих и мислио на одбрану. Према њима стајали су Чеси без ваљаних вођа. Њих је нестрнљиви Максимилијан одмах напао. После .једнога сахата крваве борбе бигка је била решена. Око пет хиљада Чеха остало је на бојном пољу рањено и иобијено, 1000 њих подавило се у реци Молдавији, остатак у дивљем бегству иобеже у Праг (8 Нов. 1620 год.). Кад је отночело пуцање Фридрих је мирно седео нза заклона, а кад изађе на бедем видео је са ужасом како његова војска бежи. Страшљиви краљ спреми се одмах за бегство. Пражани су га преклињали да нх не оетавља, јер еу имали јога доста људи за одбрану варогаи. Али малодушни Фридрих није то ни чуо. Сутра дан седе он на кола са женом и децом, а са собом узе и граФа Турна, и отпутова у Бреславу „Сад знам ко сам," рече он кад се на кола

пењао. Само једну зиму трајало је његово господетво, због чега су га назвали нодругљивим именом „зимњи краљ". На дан после битке Праг отвори победиоцима капије. Цела Чешка покори ее цару и у највећој узбуђености очекиваше своју судбу. У почетку се чинило, као да ће он заборавити све што је било. Три месеца дана није он наређивао ништа за кажњавање бунтовника. По. том на један пут искрсну његова љутнна. За један сахат затворено је 43 најотменије вође и 27 од њих осуђено је на смрт. Пред онштинеком кућом нанрављено је губнлиште. Овде еу неки ногубљени, други су опет расечени на четворо: многима од ових најпре је извађен језик илн осечена рука. Они ко.ји су остали живи погубилп су своја имања а тако исто и они, који су из земље нобегли. Преко 700 њих изгубило је имање, 30,000 нородица иселило се, а дубоке ране, које су тиме задате вредним Чесима залечене су једва иосле читавог века. Фердинанд нодера својом руком царско писмо а нечат сагоре. Језујити еу се вратили опет у Чешку а протестанеки свештеницн н учитељи протеранн. КурФиршт Фридрих од П®алца као велеиздајник лишен је свога звања и своје државе. Пзгледало је као да је са бнтком на Велом Брду рат свргаен. Побуњени Чеси били су разоружани, покорени и обескуражени. Унија је унигатена. Моравска, Шлезнја и Лужица покоригае се престрављене од силног нобедиоца. Дига (савез) под ђенералом Тилијем оста и даље спремна, да сваки иокрет духова у клици угугаи. По таквим околностима, ко је јога могао и мислити, да ће рат трајати јога двадесет седам година. 3. Ернест Мансфелд и Христијан Брауншвајгски Прогпани курФиргат, који је свога таста узалуд за помоћ молио, нађе једног храброг заштитника у дреком графу од Манс-