Prosvetni glasnik

КАРЛКТЕРНЕ С.ЈИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

71 1

товници и ! На ову вику нробуди се Валенштаин и устаде из кревета. У том тренутку врата њетове собе оддетеше и драгонери јурнуше унутра. Херцег стајаше ненаоружан и необучен на црозору Јеси ли ти луиеж " — дерао се иођа драгонера, „који царски народ предајеш ненријатељу, и који хоћеш да отмеш његовом величанству круну с главе? Ти мораш сад умрети I" Валенштаин не рече ништа већ баци један озбиљан, хладан иоглед на злнковца. „Ти мораш умрети!" внкну вођа један иут. Тада Валенштаин само мрдну уснама и иодиже руке небу и у истом тренутку доби емртни ударац у нреи. Мртваца завише у илатно, и однеше га код осталих који су поубијани. Тако је свршио свој живот Валенштаин који је имао тек педесет година. Он је био човек, који је, поред својих погрешака, међу којима властољубље не беше најмање, нринадао најизванреднијим људима свих времена. Вавероннци и њихови иомагачи ноделише његове артије. Али међу њима се не нађе ни једна једина, која би из далека нишанила на издајство нротнв цара. Чак до другог дана војници су држали иоседнуту иијацу са тоиовима, да би херцегове приврженике занлашили, да се не свете. Али нико ее не подиже за њега, јер на његовој заетави писало је само илата и пљен. Кад ј е цар чуо за жалостан свршетак свога ђенерала, кога су му као издајника оиисали, он је пролио много суза. 14. Битка код Нердлингена (7. Септ. 1634). После Валенштаинове смрти наименован је за главног заповедника војске цар јв еин Фердинанд, краљ угарски, а у помоћ му је придат иекуени гра® Гала. Фердинанд је био код војске врло омиљен и брзо је стекао новерење, које је цар на њ' иолагао. Оа својом војеком, која је била појачана шпанеким четама, крену се он у Баварску, да из ње прогна Шведе. Прво сјајно његово

војничко дело било је освојење Регонзбурга. Ва тим ее крену на Нердлинген да и њега освоји. Против еавета искуснога гра®а Хорна младић херцег вајмарски упусти се у борбу, Ворба је била ватрена и свршпла ее нотнуним иоразом ПГведа. Дваиаест хиљада оетало је иа бојном иољу, четири хиљаде заробљено, а међу њима и Хорн са још три шведска ђенерала. Оеем тога топови и сав пртљаг паде ,у руке победиоцима. Тек код ФранкФурта могао је херцег вајмарски иекунити жалосне остатке своје војске. За катол!1ке је ова победа била значајна као она пре три годино код ВрајтенФолда што је била значајна за нротестанте. Јога жалоснији положај Шведа поетао је тада, кад ј е колебљиви курфиршт саксонски отпао од њих и друге годпне закључио еа царем мир у Прагу. И остали кнежеви немачки, изузев хееенског, напустише Шведе и измирише се с царем. Оад, кад је шведска сила готоЛ) поништена, кад еу све непријатељске странке готово исцрпене, све живо је гледало са жудњом свршетак једнога рата који је готово целу Немачку онустошио. Ко је могао мислити, да нод таквим околностима може рат беснити још четрнаест годана ! Али сад је Француска изнова распалила пламен. Још одавно је мудри Француски министар, кардинал Ришеље, е накасном радошћу носматрао сукоб измећу Аустрије и Немачке, Он је тежпо томе, да силу ових оелаби и да Француеку увећа немачким областима, За то се и новцем и обећањима старао да Немце ослаби и одржи т неслози како би му сами олакшали његов освајачкн плаи. Довде је он Шведе само потномагао ио мало. Али кад се ратна срећа окренула он обнови еавез с њима п обећа помоћ у људству и у новцу. Осем тога изради код пољског краља да еа Шпедима иродужи мир двадесет и шест година како би могли сву 1 силу употребити фотив цара. На послетку 82*