Prosvetni glasnik

925

част и срећу на коцку, предаде главно зановедништво искусном Фелдмаршалу Шверину. По савету Швериновом он се уклони са бојног поља, по што је ненријатељска артилерија косила његове нешаке. Он се са својом пратњом врати у Девен, где доби на скоро радостан глас, да је његова војска задобила победу. За тим се одмах вратн па бојно поље, где јенашао 2500 мртвих и 3000 рањених војника. Одмах поседе Бриг и Вреславу и намора аустријског ђенерала Најперга, да се са свим уклони из Шлезије. Међу тпм курфиршт баварски беше продр'о у Аустрију. У Линцу Аусгријанци, а у Прагу Чеси заклеше му се на верност. Млада царица, и ако је са свих страна била притешњена и њене лепе земље опљачкане, опет не изгуби присуство духа. 0 мачем о бедрима, а с круном св. Стевана на глави појави се она у маџареком сабору и на латинском језику представи сабору својжалостан положај. Она завршн свој говор са речима: „Вашнм јуначким мишицама и вашој верности, поверавам себе и своје дете; ви сте последња летва моје иаде \" Њеног младог синчића, тадашњега цара Јоси®а, држала је на рукама. Младост, леиота и несрећа царпчина учини на сабор силан упечатак. У највећем одушевљењу повадише Мацари сабље и повикаше: „Ми ћемо умрети за нагау царицу Марију Терезију. Цела Угарска лати се радосно оружја. За неколико недеља искупи се у Презбургу 15.000 племића, добро спремних и наоружаних. На скоро за тим беше Аустрпја ослобођена и онога истога дана, који је курФиршт бавареки одредио, да се крунише за цара под именом Карла VII, уђоше Аустријанци у његову престоницу Минхен. Мећу тим Фридрих је срећно продужавао борбу. Он је из Шлезије иродр'о у Моравску и код Котузица потукао аустријску војску. С тога Марија Терезија беше иринуђепа да му устуии целу Шлезију са гра®ством Глац.

Мир је закључен у Бреслави. Сад кад су најопасније непријатеља скинули с врата, отпочешег Аустријанци нападе противу несрећног цара Карла VII који је узалуд и Французе дозвао у номоћ. И Баварци и Французи били су свуда бијени. Краљ енглески Тоорђе, који је Марији Терезији иомоћ обећао, иисао је царици: „Што је добро дати, такође је добро опет натраг вратити". . 4. Други шлезијски рат Кад се Марија Терезија тако осигурала онда се Фридрих бојао да она не поквари бреславски мир. Он није дуго оклевао п размишљао. Године 1744 навалише Пруси у Чешку и отиоче се другп шлезијски рат, у коме је курФиршт саксонски био савезник аустријски. Фридрих је брзо посео Чешку, али гаје принц лотарингијски потиснуо натраг у Шлезију. Међу тим Ваварци победоносно продираху напред, тако да је се противцар могао вратити у своју престоницу, али само за то да у њој умре, јер после неколико месецп уграби га смрт. Његов син направи мпр и одрече се наследства аустријских земаља. Сад је царица могла с много јачом силом навалити на Фридриха. У почетку следеће (1745) године Фрпдрих се налазпо у врло незгодном положају. При повратку из Чешке многи су му топови искварени. Његове благајне биле су се иснразниле тако, даје све своје сребрно иосуђе морао у новац прелити. Горња Шлезија са својим најважнијим тврђавама беше нала у руке његових непријатеља. Али са оиасношћу растао је и дух његов. У месецу Јуну нанаде он Аустријаице код Хоенфридберга и задобио је тако сјајну нобеду, да је 66 топова, 7 застава и 7000 заробљеника пало у његове руке. За тим потера он непријатеље, који су бежали у Чешку. Овде су га нанали Аустријанци код Сора. Под најжешћом непријатељском ватром нродирао Ј0 он напред и уређивао је своју војскутако 109