Prosvetni glasnik

965

срећни, као што су вам досадањи били славни". Изливи благодарвости, одушевљења за славом, бола за његов одлазак наградили су га достојније, негоштоје икад пре тога ма који јунак у свету тако ирослављен био кроз уста несника или хвале удварача. 6. После свега овога врати се он у своју домовину. — Место његовог жииљења иостало је сада уточиште његових мдрних грађанских добродетељи, као год што је некада било бојно поље за његов војсковоћски дар. Вашингтон који је с таком славом оставио победилачки мач, отиочео је ревносно да обрађује опет земљу. Међу тим у иојединим нровинцијама настала је забуна и ускомешаност, јер еу то биле последице рата. Да би се ово спречило образова се једна оншта влада, а на чело исге позватје онет Вашингтон, који се дуго размишљао да ли да се ирими овога досгојанства. И доиста, кад се примио звања он

је отпочео опет онако енергично радити. Он је не сало донео најбољн и најмудрији савезнички устав, већ је и као председник сједињених државица радио нослове с таком мудрошћу и снагом нуних осам година, да је, по што се опет повукао у приватан живот, ематран као оличена правда и поштење, а са собомјепонео благодарност свих сједињених држава и одобравање целога света. Усред мирнога занимања сеоским пословима нађе га смрт 14 Децембра 1799 год. Од тада је гигантски напредовала земља за коју је неумрли Вашингтон живео и радио. Нове државе нридолазиле су савезу, трговина је тако наиредовала, да је изгледало као да ће нретећи и трговину матерње земље. Велике и богате вароши дизале су се у свима нровинцијама и ништа више није требало него слога провинција и да остану верне мудроме уставу, на да народи тамо буду срећни, да се уздигну на тачку савршенства у чему су они тако велике напретке и учинили. Ље се)

ДУХ НАСТАВЕ И БАСПИТАЊА у Србијж од год. 1870. до 1882. По извештајима изасланичким и другим иоворима Написао Ј. Миодраго ви-к

(Наставак)

Али, место тога, место таках одговора, ми видимо само напомеие. Неки се мало више задржали код једнога, други код другога, а пн један ннје нсцрпео све питање и дао иотпуна одговора на све његове делове. Сем тога, видимо да су већином врло некритични, неодре^епи и иовршпи и они одговори, који су дати. Тако нпр. видимо исте предмете час ме1)у најлакшим час међу најтежим. и нигде се тачно не спомиње: мисли ли се ту аисо-

лутна или релативна тегоба нредмета. Сем тога, видимо још неке чудновате погледе. Тако напр. један савет, да би олакшао ,млогобројност нредмета и сувишна „диктирања," предлаже, да се Кемија избаци па да се „њено изучавање споји с изучавањем Физике и минералогпје". Кемија дакле, која и у науци у свима наукама, у философији, и у нрактичноме животу иосле Физике заузима прво место, да се избаци из полугимназија! Што се тиче 114