Prosvetni glasnik

988

велешке о ПРОСВЕТИ ii шкодама

у Цинцинату н конгреока имају свака у свом буџету по 206.000 и више динара, док нпр. буџет највеће биб.шотеке у Јеиропи, париске ШћНоШе^ие паНопа1е не прелази 500.000 дин. у средн.у руку. Као што рекосмо нанред, већина ;е америчких јавних библиотека ностала у ноније време; год. 18 50. велике библиотеке у Бостопу још није ни било, а библиотека у Чикагу основана је гек 1 880 г. Од г. 1 830. у Америци се задовољаваху основањем многобројних школских библиотека, и већ г. 1860. њихов је број прелазио 17 000 с 4 милијуна свезака. Доцније, око 18 50. дође ред на библиотеке за народ ((гес рцћНс Нћгапез), које се појавпше гогово у је.шо исто време у Америци, у Енглеској и у Немачкој иодизањем народних (популарних) библиотека у Бостону (1848), у Манчестру и у Ливерпулу (1 8 52.) и у Берлину ( 1 8 50). У Здруженим Државама као да је земљиште врло згодно за развитак (народних (попул.) библиотека. Најзнатнија међу свима, Во81оп рићНс Пћгагу има сада 500.000 свезака; она издаје на читање сваке годнне по милијун свезака. Њој даје држава годншње суму од 60 0.000 динара; њон персонал бројп I 40 чиновннка п служитеља. Ево неколико ццФара, из којих се може видети како се брзо развијат ова библиогека :

Целокупан број брошура

Годншњи прираштај

Годиае

х и

љ а д е

п р и м е р а к

1855

1860

1865

160

1870

ЗУО

250

1 4

Број

свезака

Годишњп

датих

трошак

...—.

на

чптање

Годншње 81.000 1 50.000 1,100.000

дневно 260 600 900 3,700

динара 78.000 145.000 624.000

Истина је да друге северо-америчке «библитеке за народ» нису расле тако на јуриш, као

бостонока. Али се библиотека у Чикагу, којом управља одличан библиотекар Иул (Р1оуе) разниј лла још дуже и од бостонске РићНс Нћгагу. Основана 187 2., она је нећ г. 18 75. бројала 48.600, а г. 1884. 106.000 свезака. Број чигалаца , који су године 1885. походи.ш чигаоннчке дзоране, превазишао је 600.000. Несумњив је Факт, да је у здруженим Државама оредња циркулација (узимање) књпга дости гла миог.о јачу размеру него шго је у великим јевронски.м библиотекама. Да бн се човек о том уверио, треба само да погледа на ову таблицу, у коју је Е. Рајер унео за сваку библиотеку и целокупан број овезака и средњи број књига, разгледаних или узиманих на чигање за једну годину: Број књига Свака је книга издаваних читаоцима вила на читању Библиотеке за једну годину у средњу руку Манчестер (РчШс Пћгагу! 1,380.000 8 до 10 пута Чикаго « 600.000 8 Лнверпул « 640.000 7 « Цинцинати « 670.000 5 « Париз (општ. биб.шогеке) 7 00.000 5 « Берлин (народне библио геке) 310.000 3 до 4 пута Бостон (РићНс Нћгагу) 1 . 1 00.000 2 до 3 « Беч (университ. библиот.1 ->50.000 0,7 пуга Њујорк (библ. Ассер) — 0,7 пута Хриетијанија (универ. библ.) — 0,17 пута Париз (народна библиотека) 370.000 0,60 « Минхен (краљевска биб .1.) 30.00 0 ,06 « Докле у Бечу један библиотечкн чиновник издаје читаоцима у средњу руку сваке године 100 књига, дотле у БгШ-Љ Миаеиш-у гакође један чиновник издаје 6.600, у париској народиој библиогеци и у бостонским јавним библмогокама по 7 до 8000, у библпотеци Асгор 10.000. у библиотеци ббрдип ској 16.000, а у библиогекама у Манчестру и Чикагу до 20.000 С друге стране не треба заборавити да највећи део целокупног броја књпга у северо-америчким рићНс Нћгапез чинз спиеи популарни, којих је много внше но чисго научних. Јасно је дакле да ће тај број читалаца увек бити већи него на другом месту. На завршетку ове библиограФске сгатистике износимо, по америчком «Оћгаг-у јоигпа1» (септембар — октобар 1 88 5. спиоак главнијих „Ргее рцћНс Нћгапез" у Здруженнм Државама;

Број

' ГРА 10КОГА

Бивдиот. годишњи

Број

Годишља цир-

Годишњи ПРИРА-

Градови

становцишгвл

ИЗДАЦИ (у ДОЛАРИМА

СВЕЗАКА

КУЛАЦИЈА КЉИГА

ШГАЈ целок. БРОЈА

Бостон

362.000

120.000

419.000

1,056.000

16.000

Чикаго

503.00 )

54.300

1 12.000

664.900

5.300

Цинцпнати

2 5 5,0 0 Ј

49.000

1 54.000

730.000

4.100

Лин (1јп)

38.000

5.700

32.000

90.300

1.300

Милвоки

1 1 6.000

1 7.700

24.0 0 0

83.000

2.800

Њу-Бедфор

27.000

5.100

45.000

7 1.800

2.400

Спринфелд

(М.)

33.000

8.200

49.000

57.200

1.800

Тантон

21.000

5.200

21.000

58.900

2.000

Вчестро

58.000

1 4.900

6 1.000

1 94.300

3.100

Сан Франснско

234.00

18.000

63.000

326.000

3.900

(Хе Цугеј.

Издаша и штампа краљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Жчвојин П. СимиЋ