Prosvetni glasnik

968

ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА

Покорноме, Зоологија по Црногорцу; п то скоро свудас неким допупама пз других писада (Нанчића, Шедлера, Лајниса, Шуберта, Беница и Сиболда). Диктати нису казивани свуда, а колико су казани има их свега око 35 табака. А у вишим разредима гимиазије крагујевачке из Минералогије с Геологијом диктовано је 15, из Ботанике 18, а из Зоологнје 24 табака (по Панчићу, Томеу, Јегеру, и Сајберту). Физика је иредавана на три места по Д. Павловићу, а на једпом но М. Петровићу и Б. Стеварту, а с допунама, а насвима другим местгма је диктирана. Кемија је свуда диктирана но Козсое-у, и диктатн изпосе преко 100 табака. 0 Цртаву се негде само говори, али се већином о н>ему ништа не говори. Ето то су сви предмети. Из свега овога видимо, да се највише иредавало по књигама, и да је при свем том и диктирано много. Сад да видпмо, како стоји с предавањима из књиге, и колико она имају места, а како стоји с диктирањем? Знамо, да се науке баве или предметима у природи, или појавама на предметима. Науке, које изучавају иредмете, траже саме те појаве, те их изучавају. Минералогија нпр. тражи камење, земље, и друге минерале; па их разгледа, туца, топи испитује нонагаање њино према ватри, води, разним киселинама, светлости итд. Ботаника тражи биљке и проучава њих; учи, под којим условима оне расту (у какој земљи и на какој температури), како расту, од чега, како се врше те радње упутра и кака је она унутарња грађевина где се оне врше, колике иорасту и што не расту више што пропадају, чиме се и како одржава Фела те не пропадне, личне и нндивидуалпе особнне појединих и разлике и сличности међу њима. Зоологија опет животиње; она тражп све могуће животиње на земљи, у пркроди, и упознаје сваку ; упознаје ностанак, рпвнће њино и живот њин, услове за живот и узроке за пропастили смрт, итд. ГеограФија и Историја купе и уче земље п народе, и уче њих: уче их опет по постанку, развитку и садањем животу њпном. Физикатражи све могуће предмете, на кратко материју, на којој ће да уче појаве светлости, топлоте, електрицитета, тежпне, ширљивости и непропадљивости, итд. Кемија опет учи другу врсту појава, учи са-

стављање и растављање материје, једињења њена и распадања, и сиу материју своди на шесет и неколико „елемепата", па којимаоиет синтетичким путем учи нове појаве и једињења. Анатомаја хпата организам и све органе и саставке његопе, и учи их онаке каки су н како су посталн, а Физиологија хвата њпне радње и учи нод којим условима и како се оне врше н шта нропзводе. Психологија узима нервану систему и учи појаве на њој, за то она, као год и Физиологија и Физпка намерно ствара и производи своје нојаве па их мерп и учи како се и под којим се условима шта јавља. Наука о језику узима сам језик, на учи његове саставне делове и особппе, постанак и развигак. Рачуница и Математнка чине то исто с количинама, а Геомегрија с величинама. Итако даље. Свака наукахвата своје предмете, своје но.јапе, и учи их. Учи њих, тамо у ирироди, на самим тим појавама. Без тих истпнских предмета, и без тих истпнских нојава, оненеби постојале. Зампслите зоологију без жинотиња, или Историју без народа. Докле се Кемија и Физика нису везале за своје појаве, дотле нису ни постојале као науке;дотле је Кемија била „Алкемија", а Физика „мађионичарство*. Докле Анатомија није расекла свој ор1апизам и потражила његове органе и разгледала њпне грађе и иезу, дотле је није ни било. Докле се Физиологија и Психологија нису везали за своје предмете и и почеле њих да проучавају, дотле су обе потпуно стојале у служби ТеозоФије и Телеологије, и објашњавале су своје појаве чудесима и нагприродним силама. У кратко: свака нам наука даје ! спла примера и доказа, да док се опа пиЈе строго везала за своје предмете и почела њих да пспитује и учи, дотле је била ветар и магла, самовоља појединаца слободна спекулација, а ничега заједнпчкога, сталнога и сигурнога, шго је за све истина п што одликује науку. И то ће бити свакоме јасно:Науке се не могу изучавати одвојено од својих предмета и иојава, које изучавају. Али сада настаје питање : како да се оне „предају," т. ј. како да се нзучавају по школамз. данас, кад су се све ове науке већ довољно попеле на стунањ науке? Молсе ли се изучавање њино одвојити од самих предмета и појава у природи, па се заменити чим другим нпр. речима, живим из уста, нли мртвим из