Prosvetni glasnik

972

ВАСПИТАН.Е

КАО НАУКА

памет изучавала, а ученику еамом остављано, да их примени и употреби онако, како он могне и умедне. У првим покугаајима да се с бројевима ради, обухваћене су многе ствари. Разлика између два броја показује се наконкретним групама различних стиари. При томе се појављује инденгични број у неједнаком групирању и различном материјалу. На овај се начин добије иредстава поступно од једне па до десет јединица. При томе се нримењује како разлика илн контраст, тако и једнакост. Пет се сравни е четири и са шест. У почетку се за то употребљују мали предмети : кугле, шљунак, дрвца, јабуке, новци и т. д., а за тим већи предмети као што су столице, слике на дувару и т. д. На поелетку долазе на ред тачке или кратке линије, или иначе какви било прости знаци, као предмети, који стоје најближе схваћању апстрактних идеја. Појам о броју све дотле није иотпун, докле год се не свеже с иредставом о више ц мање , о додавању и одузимању , и с представом о нреобраћању (промени) једнога броја у други, које се оним додавањем и одузимањем производи. Појам о „мање" или „више" стоји у иротивности према ®ундаменталној нредстави једнаких величина, која се појављује и при црвој манииулацији с бројевима. Једнакост у разлици објашњава се појмом сваког појединог броја, који се добија на тај начин, што се конкретни примери сравњују, и онда се иредстава о једнакости, која је најпре добијена на једнаким дужинама, преноси и на бројеве помоћу бројних једнакости у различно поређаним грунама (као кад се девет јединица поређа у једном реду, а после и у три реда). На основи почетних веџбања са бројевпма на конкретним иредметима долази се до десетног система, а с тиме до метода за сабирање и одузимање. Све ово као претходна сирема за доцније задатке може се

направити да буде са свим разумљиво и рациоиално. Пошто се суме појединих бројева најире објасне на примерима, онда се морају занамтити, и ово је почетак рачунања и целога тежега дела у овоме продмету. По што је суштина образовања апстракција у томе, што нас оне оспособљавају да дођемо до закључака и не нролазећи све постепености, које њима воде, то је иотребно, да се са свим добро заиамти све што се налази у таблицама сабирања и множења. Према лакоћи, с каквом се ова знања иримају и усвајају види се и сиособност појединих личности за изучавање овога предмета. Ово је један носао памћења, који је, ио свој вероватности, још зависан и од извесне зрелости ц мало већег развитка самога мозга; те због тога, ма колико ми гомилали конкретне примере и ма колико се трудили да на њима објашњавамо оне горе рачунске радове, опет не можемо то пре времена изнудити — док не буде извесне зрелости мозга. По старом систему ученик је почињао изучаиање аритметике, чим је био у стању да запамти таблице, и да бројне количине саставља, без икаквог претходног објашњења. И њега је за ово само време оспособљавало —• сама духовна зрелост у след рашћења мозга, и тако му наиредак нпје био зависан од учитељеве помоћи. Ја не познајем никакво нарочито средство, којим би ее могао олакшати овај део аритметичке наставе. Оншта правила за наставу : нодела предавања по њиховом обиму, постунно наиредовање у веџбањима, непрекидно приљежање, сгрпљење и подстицање од стране учитељеве — сва та правила вреде и добра еу овде исто онако, као и у другим случајевима. Међу тим је са свим јасно, да је за таблицу множења потребно велпко напрезање сиецијалног памћења за симболе и њихове комбинације, и овај се рад не може ни на који начин умањити. Асоцијације се морају тако образоватп, како ће у неколико