Prosvetni glasnik

ШКОЛЕ 5А ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

рећп : они сразмерно дако пзучавају ову вештину). А оста.ш. код којих није овај сдучај, изучавају музику само донекле, као један предмет за забаву, на онда уче запате, којима се посде у животу занимају. Слепп пак, који су се за музичаре спремали, постављају се, по свршетку школе, за учитеље музике, оргуљаре у дрквама, или за удешаваоце гласовира. Исто тако и слепе женске изучавају музику за стручну спрему, и по свршетку школе постављају се за оргуљарке у манастирима. И у свпма овим положајима, било као приватни учитељи или као учитељи у државној служби, они увек добијају толпко награде, да могу са свим пристојно да живе као самостални људи. Да би се боље видело у коликом обиму и какво образовање добијају слеии у Фрапцуској, ми ћемо овде навести неколико података из програма париске слепачке школе. (Ово су податци из програма који је био пре 1880 год. Да ли је и у колико је тај програм сада промељен, нисам имао прилнке дадознам). У програму те школе вели се пзмеђу осталога: ,Настава је научна (овде треба разумети умно образовање) музичка н индустријска. Научна настава дели се на слеменгарну ц вишу. У елементарну сиада : Читапе, иисапе тачкастом (Браље-овом) азбуком, Рачун, Језик, Ортографија , основни појмови из: Историје, Географије, Природних наука с Јестаственицом. — У вшпу наставу долази : Литература, изучавање (студија) јвзика, Математика. Географија н Оашта Историја". — У годишњем извештају ове школе (за 1861 год.) наводи се, сем споменутих предмета још п Геторика, Аогика и Познаване Закона. У музнчко образовање по том програму спада: а) веџбање гласа и невање у (хору) впше гласова; б) наука о гласовној складности (хармонији); в) свирање у један или више музичких инструмената, међу које спадају, сем осталих, п ови: виолина, виолончело, Флаута, рог, клавир, кларинет и оргуља; г) компоновање и на послетку д) удешавање гдасовира. У индустријску наставу, по програму, спадају ови занати: чсткарски, котаричарски, стругарски („дрехслерски") оилетање столица и ирављепе мрежа „и други радови, које слени могу радити." За женске: илетење и иредење, и ирављ/ње разних иредмета од сламе (пле-

тење отирача за ноге, застирача за под у домаћпм одајама ит.д.). Као што пређашњи директор слепачке школе у Паризу, , Јеап ИаисШ," у своме листу 111зШи^еиг с!ез Агеи§1ез" разлаже, настава је подељена ио разредима овако: У I одељењу, које обухвата један вапредан или нредуготовни и 3 редовна разреда, уче се ови предмети: у 1-вом разреду: Религија, чнтање, пнсање, Рачун, Историја Цркве, „веџбања у говору и памћењу," певање (прва веџбања гласа), а даровитији почињу учити и свирање на гласовиру или и још ком инструменту и још ручни радови као припрема за занате; У II разреду: Религија, Аритметика, Граматика с анализом , веџбања у говору н „за памћење," Певање, и свцрање, на гласовиру и још неком инструменту; продужење ручног рада; — у Ш-ћем разреду: Релпгија, Аритметика, Граматика, .Тестаственица и мањи писмени задатци; Певање; свирање на гласовиру и још неком инструменту; нродужење ручних радова. Сем тога, уз ово прво одељење, које обухвата основну наставу, има и један нарочити разред за ону слепу децу, која су мало духовно развијена, те не могу с осталима да напредују. Њима се даје настава засебно п ограничава се само на Религију, Рачун и Језик. Друго је одељење за вишу наставу, и оно обухвата 3 разреда, у којима се иредају ови предмети. У 1-вом: Религија, Аритметика (свршетак), Граматика (свршетак), Историја старог века, Општа ГеограФИЈа, писмени радови као веџбања за ортограФију и Граматику; а из музике: наука о складности (хармонијп), свирање на гласовпру орхестарским инструментима, орхестарска музика, певање у хору, свирање на оргуљп, квартет и соло певање (за даровитије ученике). Ученици овога разреда, којц немају талента за музику, те је не могу изучавати за стручно занимање у животу, изучавају занате у радионици школској, у којој се израђују четке, онлећу столице и разнн предмети плету од сламе, плету мреже и ради стругарски посао. У Н-ом разреду овога одељења учи се: Религија, Реторика, ГеограФија Француске, Нсторија средњега века с нарочитим обзиром на Француску. Састављање лакших пнсмених