Prosvetni glasnik
981
сор Хаберл'). Много је цростнји аналитички нут доказивања ностављених образаца, који је изведен н код Халерштајна'' 1 ) и многих других немачких нисаца, јер је он једнак за сво обрасце, нримењујуКи правило : да је корен, стеаенован својим изложитељем, раван количини аод кореном. Оем тога, црактична је иримена тога метода, што се
ириликол таквог доказавања нонављаЈу раније изведена нравила стеиеновања н кореновања, те их с тога ученици лакше намте. Колико сам иогодио, игго сам ношао овим иутем у иредавању тих двеју рачунских операција, оста.је мојим друговима по струци, да цробају, па да оцене.
а) основии ПОЈМОВИ
1.
Кад се у произиоду само један број јавља више иута као чинитељ, онда се вредиост таквог ироизвода назива стеаен тога броја. Ако је иотребно, да ее неки бро.ј, нпр. а, узме у производу п пута као чинитељ, дакле а . а . а.. . . (п нута) онда се то краће означава са: п а Такав се израз изговара : „п -ти стеаен из а и ~ А као задатак значи : стеаеновати број а са п, или : аодиИи а на п -ти стеаен.
К:ц се какав број раставп на вншеједнаких чинитеља, онда се један такав чииитељ за себе назива корен даиога бЈгоја. Ако је иотребно, да се неки број, нир. Ђ, растави на п једнаких чинитеља, на се тражи вредносг једног таквог чинитеља, онда се то означава са : п Ј/б Такав се израз нзговара : „п-ти корен из 6. А као задатак значи : кореновати број 6 са п, или : из 1> извући п-ти корин.
Према иоказаном појму стенена, степеновати неки број са п значи дакле: узети га у производу п иута као чинитељ, т.ј. а" = а . а . а . . . (п нута) - ђ. Тако би нир. било : 2 1 = 2.2 = 4; 2* = 2 . 2 . 2 = 8
Према показаном иојму корена, кореновати неки бро.ј са п зиачи дакле : од п ње- / гових једнаких чинитеља узети један, тј. '
\/\) = Ј/а.а.а...(п иута) = а. Тако би ннр. било : ]/Г = 1/21 = 2 ; Ј/8" = 1/2И = 2 ; н т. д. Број тј. број који се коренује, назива се корен (илн основа) ; « је изложц- зива се радиканд (или колитна аод котељ степена (ехропеп!) ; а а", или што је реном); п јо изложитељ корена (ехропеп!); а
итд.
Број а, тј. број који се стененује, на-
') Види Алкбру за средње школе, ао Хаберлу , израдао Ст. Марковић. 2 ) Види Алгебру за ученике гимназије и реалке, ао Халерштајну итд. нанисао Радован Пејић. 116 \