Prosvetni glasnik

1004

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

бодне и самоеталне. Људи, који су највише додринели да се срећно сррши борба били су Франклин и Вашингтон, овпј као ратник, а онај као државник. 9. Још ире него што ће отпочети борба Франклин јекао посланик игаао у Енглеску н покушавао је да владу ублажи. Он је држао да се још иогу измирити. Наравно још 1759 године, кад је Франклин био у Лондону рекао му је славни лорд Крамбдон : „У пркос свему, што вапш Американци говоре о вапгој верности, у нркос вашој толико хваљеној љубави нрема Енглеској, ја знам, да ће ваше везе, које с њоме имате, поиуцати и ви ћете тражити независност !" „Такве миели", одговори Франклин — неће никад доћи у главу Американаца, осем тада ако би ви с нама рђаво ноступали." Време кад је енглеека влада својом себичном и неразумном строгогаћу изазвала отпор колонија и натерала их да жртвују све за своју слободу, бегае ближе, него гато је Франклин тада миелио. Године 1767 енглески министар Финанције са нарламентом удари велику извозну царину на чај хартију стакло и боје за Америку, т. ј. да трговци, који су ове еспапе возили за Америку морају платити царину, која је игала у државну благајну. По што су Американци били ириморани, да ове еспапе, којима је еада цена скочила, купују, то им беше тиме ударена пореза, на коју нису свој пристанак дали. С тога у народу сазре мисао да такву самовољу не треба трнети. Али кад',је још енглеска влада покушала, да намесника и судије, које је дотле народ бирао, саиа поставља, и да на тај начин нритегне народу узде, тада настаде опште незадовољетво. Намееник Масачузета писао је у Енглеску нисма, у којима је саветовао, да се отпор Американаца силом савдада и да се погаље гато вигае војника у насеобине. Ова писма иадогае у руке Фран-

клинове и он их однах објави својим земљацима. Тада заступници насеобина иослагае молбу енглеском краљу (Ђорђу III) да збаци намесника масачузетског. Чим је Франклин ово иисмено иредао, позва га краљев тајни еаветник и нападе га наводећи, да је он крив евима нередима. Његово мирно достојанетвено држање, доиало је се свима непристраснима, иа ипак краљев савет објави да је захтевање колониста неумесно и раздражљиво. 0 тога одбацигае га, а Франклин бегае одмах збачен са звања главног унравника пошта. Енглеска влада не престајаше да удара нове царине. Американци ее решише, да од Енглеза, не купују чај. Влада учини по вољи источно-индијској кумпанији, која је једина нмала право, да чај из Еиглеске извози, те укиде извозну царину, тако да је сад чај опет нојевгинио. Американци опет не хтеше плаћати увозну царину, јер је она без нитања народа ударена. Еад су у нристанигате босгонско дошле три лађе натоварене чајем (1773), народ се нротивио да се лађе иетоваре, а кад је намесник заповедио, да се то учини, тада 17 боетонских грађана, нреобучени у црначко одело, нападоше лађе и сав чај избацигае у море. Кад је у Лондон етигла вест о извршеном насиљу у Бостону, парламенат д онесе одлуку да се бостонско пристанипгге затвори, докле се варога не покори, да се устав укине, а сва власт да се иреда у руке намеснику. За намесника бегае наименован ђенерал Гаже, коме су дате четири регименте војника. Гаже распусти скуигатину у Бостону. То натера насеобине те сазвагае опгати народни конгрес у Филаделфији (1774). У молби управљеној краљу конгрес је отворено изјавио, да ће Американци еамо иод тим условом остати и даљи поданици енглеске круне, ако им се даду сва она нрава, која имају грађани у Енглеској