Prosvetni glasnik

карактерне сдике Франклин јеонст отишао у Лондон. Он предаде молбу народнога конгроса краљу, лорду Питу даде савете, како би ее колоније утигаале, а н асвоју страну задоб најбоље говорнике доњег дома (Фокса и Вурке-а). Али иредлог лорда Ппта о измирењу беше одбачен, а краљ остаде непоколебљив у своме мигаљењу. На тај начин рат бегае ноизбежан. На три недеље пре првог сукоба Франклин отпутова из Лондона са закључком, да својим земљацима савчтује да се боре против владе, од које се ничему доброме не могу надати. Народ у Пенсилванији изабра га за депутирца на другом конгресу (1775), на коме је Вашингтон изабрат за главног заповедника уједињене војске. Сви чланови конгреса свечано се заклеше, да ће заложити крв и имање за ослобођење своје отацбинз. Рат отпоче, и ако не баш срећно за Американце, који не беху вични оружју и војном поретку. Али Вашингтон управљаше војском тако добро, да је отерао Енглееку војску из Бостона. То даде Американцима свеже снаге и у Јуну (1776) објавише тринаест сједињенш државица своју независност од матерње државе. Али Франклин са неограниченим пуноноћством, бегае поелат у Париз, да направи савез са Француском, јер младе државице увиђаху, да неће моћи одржати победу над моћном Енглеском. Француски двор у почетку не беше вољан да отпочиње рат са Енглоском, иремда је јасно увиђао користи, које би Француска имала у трговини са слободним државицама, а беше му још и по вољн да силну Енглеску ослаби. Али нобеда коју су савезници задобили над Енглезима код Саратоге, номоже те Франклин закључи са Француском савез за одбрану и нападај (у Фебр. 1778). Савезници нису могли изабрати згоднијег човека, да га пошљу у Француску, него што бегае Франклин. ЈЈад је отпутовао у Париз, богае му 70 година, бео као овца, али здрав и свеж. Без икаквнх одличија, у обичном

из опште историје 1005

оделу походио је иегаке принчеве и мпнистре у њиховим палатама. Основ Русовљев о непоквареној природи човековој, који се односио на слободу и једнакост, изгледало је, као да се у Франклину усредсредио. Код Физичара је одавно уживао велико погатовање. Тако дакле Француски научници предусретали су га са највећим частвовањем а Француски народ погледао је са одугаев- , љењем, на човека, који му бегае тако мио због своје блискости са народом. Савезом са Француском задобигае уједињоне државице Флоту, која је могла потпомагати операције сувоземне војске. Даље добигае новаца и војске у помоћ. Снага Енглеске морала је се још више расути, кад јој Шпанија (1779) и Холандија објавише рат. До душе енглеска морска сила нанела је својим непријатељима у Европи знатне штете — она поништи шпанску Флоту, разби холандску, Французима узе њихове имовине у Источној Индији. — Али рат с Американцима протеже се у недоглод и кад у Октобру 1781 Вашингтон опколи дрског енглеског ђенерала Еорневаља, који му се предаде са 6000 људи : тада опознциона странка у енглеском иарламенту успе те обори владу, а ново министарсгво беше за мир. У ночетку 1 783 отпочети су у Паризу преговори о миру а деФинитивно свргаени у Версаљу В. Сеитембра. Благородни Франклин имао је то задовољство, да овај слални уговор потнише у име свога отачаства, у коме су тринаест уједињоних држава прпзнате као независна реиублика од Енглеске (која је илатила и ратну оштету) н добиле су земље западно ирема реци Мисисшш. Тако се потврдила ова шаљива изрека Француза Даламберта о Франклину: Он оте небу муњу, тиранима скиптар ! Радећи неиресгано за добро своје отаџбине, Франклин се није задовољио са овим великим и лепим усиесима, већ се рошијога да подигне трговину северне Америке н да 119