Prosvetni glasnik

нат. Један пуковник. појави се са четом војника п питаше их , шта раде ту. „Ми тражимо господара", одговорише неки". „Тада морате на друго место ићи" — рече иуковник — „јер ја извесно знам да он више година ннје овде био." По том их растера кућама (12 Дец. 1653). Тако опет влада беше у рукама војске. Ђенерал Дамберт, највернији Кромвелов нитомац, придоби на своју страну све официре, склопи нову Форму владе и измисли ново звање за Кромвела , које је носило име аротектор (заштитник) а имао је власт као и краљ. Тако се он надао, да ће све задовољити. И доиста савет ОФИЦира усвоји овај предлог и Кромвел беше на цео живот проглашен за протекторл. Њему је придат државни савет. Сваке три године морао је сазивати парламенат, а иосде његове смрти државни савет бирао би опет цротектора на његово место. Установљена је стајаћа војска, од 20.000 иешака и 10.000 коњанпка, која ће чувати нови устав, а новац за издржавање војске узимат је из касе државне. 11 Нови устав, направљен у тако кратком времену, имао је многе махне, али је у себи скривао дух највећег властољубља, који је у Кромвелу живео. Никад није Енглеска била славнија ннти су се суседне силе пред њом тако клањале као за оних нет година, док је Кромвел био на челу државних иослова. Страни владари отимали су се за његово иријатељство и шиљали му поздраве, па и сам горди Дудвих XIV називаше га својим братом. Да би угушио сваки покушај заобнову краљевства у земљи, протектор је плаћао стотинама шпијона, који су му сваки покрет у наиред јављали, тако да је могао одмах нредузети строге мере. Морскп рат са Холандијом свршен је у корист Енглеске, која је добила још 85.000 Фуната стерлинга ратне оштете.

Али да би Енгл >зи заборавили изгубљену слободу изнутра, отпоче Кромвел нов рат са Шпанијом. Он уреди ваљану морску силу, која је од његовог доба и постала тако јака и угледна. Енглеске лађе укрцаше се у Средиземио море, где нису уш'ле од крсташких ратова. Кад је Шпанији објављен рат Енгл' зи одузеше Шпанцима многе лађе, а многе потоиише и оевојише Јамајку. Кромвел закључи још савез са Шведима, који су Шпанцима били непријатељи јога од тридесетогодишње војне. Кромвед је тежио, да се име Енглеза нрочује тако, да га се и боје и попггују као некад Римљапа. Државни поредак био је тачан. Војска је била растурена по свима варошима, и пореза .је купљена тачно, па ма и силом. Ројалистичке вође (краљевци), који су се ненрестано бунили, потрпапте у лађ' 1 и однеше у рудокопе (у Барбадос). Али његови сопствени приврженици не беху у свему задовољни. Такозвани освећени нису га никако пуштали, већ су хтелп као и пре да се с њиме богу моле и певају, да уздишу и плачу, да окрећу очи небу н да говоре о иророштвнма из старог завета. Али по што нротектер није у овоме налазио никаква задовољства, то је се морао са многима завадити. И у војсци беше такође много незадовољних, а кад му иодмитљиви парламенат ионуди краљевску круну, одбије он мудро, сећајући се Дезареве судбине. Он је морао увек бити на опрезу и у његовом животу не беше вшпе спокојства. У својој неверици чинило му се да су око њега све сами нелријатељи, који вребају да га убију. Сваки странац узнемираваогаје. У великом друштву нлашила га је ларма, а у усамљеној соби тншнна. Он је носио уза се не само пиштоље и мач, него је још имао нанцир испод одела и није хтео маћи ни једнога корака без јаке страже. Кад је куд год ишао јурио је као о-