Prosvetni glasnik

дух наставе и васпитањл

луја. , Никад се није хтео вратити истим путеи куда је и отишао ; никад није хтео у напред казати кад ће и куда ће да иде. Његове собе имале су тајна врата. Његов кревет мењао се свака три дана и свакад је то бивало у присуетву његовом и његове страже. Његова савест не даваше му чигде мира и он бегае у омрази с Вогом и с људима. При таком расиоложењу душе морало је и његово здравље оиадати. Тек што га ухвати једна мала грозница, а он је већ веровао да му се приближио смртни час. Одмах је скупљао више духовника око свога кревета и питао их : да ли је то баш и-

стин"а, да она.ј кога је Вог једном изабрао не може бити никад вигае са свим одбачен? Они то одобраваху. „Опда, благо мени !" викну он, „јер тада извесно знам, да сам један пут био у милости." Од овог времена рае^е су његове наде. Али његова снага је опадала. Лекари показагае државном савечу, да је његов крај близу. Тада га занитагае, да ли би хтео да му наследнпк буде његов најстарији син. Он одобри главом и одмах умре у 59 години живота (3 Лепт. 1658). Његово тело сахрањено је у вестминетерекој канели, до краљевских гробница. (Наставиће се)

Д V X НАСТАБЕ И ВАСПИТАЊА у Србији од год, 1870. до 1882. По извештајима ивасланичкиж и другиш иеворима Написао Ј. Миодраговик

11р0фес0р

(Наставак)

Но то још и иде којекако. Много је горе оно, што видимо у ваљевској гимназији. Одговор отуда вели : „У српском језику још једнако има знатан број неспремних ученика тако да тај предмет у томе обзиру, носле немачког језика стојн нрви но реду. Но пе само то, него се и међу самим бољим ученидима у знању свога језика опажају толике празнине, да због тога н само учење немачког језика рамље".... За тим се као „главни узрок" наводи, „што се због немања ручних књига морало мно10 времена на диктирање губити". Па онда нредлаже : да се изради детаљни програм за иредавање, да се иапишу боље и потпуније читанке, и да се додајош који час за вежбање у лепом и нравилном читању. Ми видимо дакле: да је констатован успех врло рђав ; да је признато, да је диктирање врло штетно ; и, најпосле, ла се предлажу са свим друге ствари, стварп он-

ште, иоред којих успех опет може битн оваки исти. Шта можемо мислити, кад се украју, где се најлепше срнски говори, диже овака тужба на пеуспех из Српског Језика, и вели, да он „после немачког језика стоји ирви по реду" ? Иа се даље опет чине предлози, који одиста стоје у некој свези с језиком, али не строго и с наставом самом и успехом или неуснехом њенцм. Сноменусмо већ мало пре, да израђени детаљни ирограми за све школе једиаки јесу добра ствар, али добра у уређењу школском, да свуда буде једпако ; али самој настави у школи то не може бити никако узрок ни за уснех ни за неуспех. Што се тиче читанака, ми мислимо, да је потреба у том погледу прилично нодмирена, аза то најиосле може послужити и цела новија литература, наравно у избору. Споредна је ствар, хоће ли то носити име „Читанка", или не. Главпо је, правилан облик и ваљана садр-