Prosvetni glasnik

60

ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА

Ботаником и Мииералогијом, из обзира на исихолошко-иедагошко правило, ио коме се у нижој настави, код децејош слабо развијене, мора у предавању наука иочињати од ближих и познатијих предмета ма и већма сложених. па постунно нћи даљима и мање иознатим, ма бидо у основи простијим појавама* ? Говорећи о.нриродним наукама код основних школа ми смо показали и њнно историјско развиће н значај њин у шкоди, и сад можемо одмах прећи овде на одговоре и успех, који је постигнут из њих у гимназијама. Имаћемо дакле да разгдедамо : одговоре о училима , одговоре о оиитима. одговоре о извођењу ђака у иоље, о скуиљању биљака, камења н животиња у околини, и мишљепа саветска о наставном нлану. 0 училима. У одговорима имамо ово : „Наставник је употребљавао свој хербаријум најкориснијих и најобичнијих биљака и слике школске страног биља, што се у трговини налазе ; збирку школску минерала са неколико кристалних облика и школску таблицу сликаних минерала рађену у Загребу од Јанде ; и најпосле дванаест карата животињских облика...." „IIри предавању Јестаственице, и то нрво Минералогије служила је за обучавање доста велика збирка свију важнијих минерала. Из Ботанике наставник се служио картом и сликама страног биља, које је на ту цељ министарство нослало. Из Зо- ологије служиле су слике животнња, које се такође у школи налазе, атлази самог наставццка, као и његова збирка нижих животнња*. „ Иасгавник природних наука као вешт цртач, не само да је сваку ствар, која се цртањем да нредставити, одмах при предавању на табли цртао, него је и све, што се експериментом има доказати, срећним онитима доказао,.... и употребљавао сва учила, која се у кабинетима налазе. Осем слика Шрајберових и Фицингерових, природних скелета од најважнијих представника животињских, имао је на расположају и доста минерала и стена и никад никакво предавање није држао, а да ђацима није ноказао оно, што треба ноказати, те да боље унамте нредмет, о коме се говори". ,При предавању Минералогнје унотребљени су из школске збирке сви оии мииерали, који су снадали у онсег

програма. При предавању Боганике изучавале су се ствари оида, кад су се могле у природи наћи. У анатомском делу Зоологије служио се је иаставннк костуром главе, шаке, стопе и једним нрепаратом ноге; даље једном збирком ннсеката и неколиким испуњеним жпвотињама. (Но све те ствари нриватна су својина паставникова, а не школска). Осим тога употребљавао је за Зоологију и Еши8'ег-ов атлас жпвотиња и Шрајберове слике страног биља за Ботанику, које су школска својина. За Ботанику кабинет располаже Хербаријумом од осам свезака, који је уређеи но Флори Др. Ј. Панчића". „У минералогији употребљено је 50 комада минерала из школске збирке но с коришћу незнатном, „јер су нојединн егземплари врло снтни и неразговетни" — вели у свом извештају дотични наставник. Осим тога, у минералогији употребљавани су : 1. Флаша. за развијање водоника, 2. азотпа киселина за истеривање угљене киселине, 3. хлороводонична киселина за растворљпвост мннерала, 4. Моровз теразије за снециФичну тежину минерала. У Ботаници употребљено је неколико веома разговетних и бојом израђених слика страних биљака. У Зоологији употребљена је збирка Хартманових слика „но с коришћу готово никаквом, јер су слике врло неудесне, да не само не иомажу, но чине забуну у нзучавању животнња* — вели у свом извештају дотични наставннк". „За природне пауке употребљаване су збпрке и природа сама. За науку о исконима, збирка од Фрича из Прага, а за биљарство хербаријум нослат од мннистарства просвете". „При нредавању мннералогије и ботанике унотребљаване су : а) збнрка ископа са кристалним (гинсаним) облицима (од Фрича у Прагу); б) Шрајберове слике за ботанику; в) Хербаријум од 142 Феле биљака од „Ј. Ка §е1 -а" ; г.) гМгка бПкапЈћ рпго<Ипа ; д) гМгка 81. рг. пајтагнјје 1екотИе 1 о^готпе ћПјЈпе 8гјес1пје Еигоре ос1 НагШаппа; е) урамљене (22) слике страиог биља што се трговином доноси, и ж) Атлаз од Челаковског га биље. Ова су учила унотребљавана корисно...." 0 онитнма. У одговорнма налазимо само ово : „У основима Физике и хемије наставник је опитом обучавао децу а , а за то је наставник имао Бопов Физикални и хемијски