Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈК,

би латше извршили свој план, они нозвагае једну гомилу скитница из Марсеља и околине. Десети Август бегае одређен за мзвргаење плана. Из јутра овога жалоснога дана звонила су звона на ларму и светина из предграђа дође у Тиљерије вичући и лармајући. Швајцарди и остала верна гарда, отпочегае да се бране, поседогае све уласке у двор и одлучише да се боре за краља. Али краљ са непомућеном добродушногаћу заповеди да се не пуца. Ј такој сграшној опасности похита у замак један члан магистрата и саветоваше краљу, да одмах бежи у народну скуиштину. Краљица осећаше да је срамота молити за заштиту људе, који ни труна са учешћа према краљевој породици нису показали, и она ватрено одби савет члана магистрата. Тада се овај обрати њој са овим речима : „Госпођо, тренутци су скупоцени ; још неки минут, још неки секунд, и ја не стојим више добар за ваш живот" ! Краљица порумени и рече дубоко потресена : „Нека то буде сад ; ми ћемо и ову последњу жртву поднети". На један пут настагае ужасне претње и грдње светине и зачу се вика : ^Доле са тиранима ! доле са изелицама, који годишње ждеру 25 милијуна" ! Краљ са породицом мораде побећи у народну скупштипу. При уласку рече краљ достојанствено : „Ја сам овамо дошао, да уштедим Француској један велики преступ, и ја мислим, да нигде нећу сигурнији бити, него у вашој средини, господо моја"! Окупгатина га прими хладно и намести га да са нородицом седи у ложи новинара. Тамо је морао слушати како се скупгатина саветује о његовом збацииању. Међу тим звека оружја и грмљава топова објавише, да одлазак краљев, није могао спречити проливање крви, од чега је се овај владалац тако многоплашио. ШвајЦарска гарда, после најјуначније одбране, беше већином исечена, а замак опљачкан. Но том читаве гомиле народа, са гаравпм

лицем од барутног диМа и са окрвављеним народом, унутише се у народну скупштину и захтеваху, да се збаци краљ. Сад посланици донеше одлуку да народ треба да изабере народни конвенат , по што краљевство и није за Француску. Краљ је збачен са свога звања, и као преступник са својом породицом одведен у Тамал (стара једна тамница). У Сеитембру (21) 1792, године састао се народни конвенат, који је био састављен из најжешћих Јакобинаца. Конвенат је одмах укинуо нрви устав и краљевство, Француску, најстарију хришћанску државу, прогласио је за републику, и наредио, да се од тада друкчије рачуна време. Године су се морале од тада бројати по ироглашењу републике и прва година ночињала је 21. Оептембра 1791. године. И имена месеци била су преиначена, а место недеља уведене су „декаде", од којих је свака имала десет дана. Тридесет и шест незнабожачких празника дошли су на место 52 хригаћанске недеље. Са укпдањем краљевства сви грбови и слике краљева били су уништени. Оам конвенат спремио је светину, да то изврши. Шта више ни сами краљевски гробови у Оен - Денису нису поштеђени, већ су прекопани, мртваци из сандука поваћени, а њихове кости просуте. Ништа није остављено што би опомињало на краљевство. 9 Положај несрећнога краља побуди саучегаће и бригу свих осталих владара, а нарочито цара аустријског Леоиолда II., који је с њим стајао у тесним породичним везама. Жеља за помоћ краљу била је још више расиаљена молбама и представкама исељених Француских принчева, који су становали у Кобленцу и тамо нод евоју заставу прикупљали све исељенике. Место да мудрим понашањем отклони рат, народна скупгатина је учпнила све да га изазове. 18*