Prosvetni glasnik

226

КЛАСИЦИЗАМ

ИДИ РЕАЛИЗАМ

ставни принцин аепирује на то, да собом створн право оиште образовање ; његовц напади на реадке, то ће рећи, на школе, које стварају оно, што се у класичком речнику зове „хуманизам", унрављени су нарочито на то, како су све такве школе проФесионадне и већим делом карактера ,нрактичнога", „техничкога", због чега н образовање, добивено у њима, није оног квалитета, кога је у гимназијама. За више образоваве, које с тога многи зову као аристократско, т. ј. управо оно, којим човек не смера ни на какву практичну нроФесију, већ се само снрема за стручне, Факултетске студије, служе гимназије, у којима влада класечки нраиац ; но себп се дакле разуме, да ће он бити чист од оних прекора, које сам чини ривалном правцу. Али баш ту настаје нитање: да ли је доиста класицизам чист од таквих прекора; другим речима, да ли икласички правац није у основу онаке исге нрироде, какве и онај, који, но њему, не може чинити помеиуту важну Функцију, коју чинн класицизам у гимназији ? —. На ово важно иитање може се само одговорнти одговором, врло неповољним за класицизам: и класицизам је стручно ирофесионално образовање. Доиста, језиковва настава стоји у опште у тесној вези с филолошкнм образовањем; класичка настава немогућна је, не да се ни замислити без онога, што смо назвали сунстратом филолошког образовања. Несумњнво је дакле, да је суштина класичког образовања баш та чнсто проФеснонална страна. Говори се до душе о класицизмујош и тако, као да је то неко в хуманистичко" образовање ; тнме се хоће, као да разуме не само студнја класичке литературе и онога, што је с њом везано (а што смо већ претреслн), него и образовање, које би на основу наставе из тих „хумаиистнчких" дисцинлнна бнло неко више, оиште образовање оног рељеФа, какав смо и сами нзнели још у ночетку овога посла. Не гледајућн на то, што смо још раније видели, да је то све неумесно и неразложио, можемо овде још само иоменути, како су то нре свега само илузије, неостварљиве идеје ; а иосле како то класичкн нринцин засењује другим нечим, што чпни његову ироФесионалност. Баш за то, што је класнцизам ироФесионалан, што је у

њему све и сва само учење класнчких језика — класичко образовање ништа друго не доноси него учење деклннација н коњугација, аисолутних аблатпва, акузатива с инфпннтпвом, перифрастичних коњугација, герундија, герундова и тушта и тма друге граматичке и синтактичке мудрости. Све, што класичкн правац прнпусује као своЈе резултате, своди се само на ово, и нн на шта више. Колико је пак тај једини резултат оправдап, нејбоље се види из оцене једног одлнчног немачког проФесора хирургије, Езмарха, исказане у једноме иисму брауншвајшком директору реалке, Круму, где се овако Езмарх изражава о својим ђацима, који му долазе нз класичких гимназија: „Врло често сусрећем међу својим слушаоцима неку анатију, духовну кратковндост, која је гора иего она очња кратковидост, која сетакође често у школи добија. Изгледа као дајемладићскн дух сломљен, да је изгубио своју свежину нод претежним бављењем са граматичким мудрнчењима (^гатаИзсће 8р11:2бп|Н8кеЈ1еп) н учењем на памет свих правила о безбројним изузецнма; види се да је са свим нестало способности за носматрање, а зна се да та сиособност јако тежн у младости да се задовољи сазнањем онога, што је неиознато ; све је то нронало нод притиском гомиле предмета, којц могу имати за младићски д,ух веома мало ннтереса, у којима није у основу — носматрање".') То је резултат ове проФесије, која се зове класицизам. Обзири пак класиццзма на развнтак „хуманих" осећања и на давање општег образовања, тврђење, да је то непосредна Функцнја класнцнзма само су илузије: он нати од слнчне болести од које и оне реалке, које он напада. Исто онако, како се може рећи, да реалке носе на себи тш1 проФесионалности, и да остављају зиатних нразнина у образовању (јер се слаба нажња обраћа на социолошке науке, а једина и највећа на математичке), исто тако и класицизам ствара од гимназија стручне школе и оставља много веће празнине у образовању него и саме „реалне школе". Ма како се високо сматрао још и данас класицизам ; ма колико му његови поборници Реа1ег 1Јоус1, 2. РеВг. ВеЈ1а§е ги Мишт. 33. 1 880.