Prosvetni glasnik

НЗВЕШТАЈ РЕКТОРА БОГОСЛОВИЈЕ

343

која је обредида готово све ђаке у заводу за последња два месеца. Вода за умивање доношена је на 24 сахата пре умивања и стајала је по ваздан у отвореним чабровима по ходницима. Ва време чишћења соба, а и за време дувања ветра на пољу, облаци прашине иадали су у ту воду, и том су се водом носле ученици умивали. Из умиваоница вода се просипала по авлији, те услед тога авлија није била никада чиста. Чаршави креветни и навлаке од јастука нису се могли ни месечно бар по један нут опрати, а то с тога, што ученици имају само ио један чаршав и иоједну навлаку, иа кад то даду да се окере, онда спавају на голој сламљачи. С тога неки нису никако ни давалп да пм се пере, него су на каљавим чаршавима спавали. V. Зграда и ствари. Зграда у којој је смештен завод сасвим нишга не ваља и већ се иочела рутити. Две жалосне собице, које служе за стан ц канцеларију ректор.1, таке су, д'а сам их само за невољу морао узети, премда су и тамне и нездраве. Имају још три собе са предсобљ -м до ректорових соба, које су истина тескобне, али су бар здравије, и дале би се употребити за нотребе интерната; но пошто у тим собама живи један прошесор калуђерскога реда, то ја њих морам сматрати као да не иостоје. Ученици су разређени нрема локалима по невољи, премда би за овакав број ученика требало два пута оволико локала. При томе већина је соба у државној згради влажна и сасвим нездрава за агивот; а цео горњи снрат „владичине куће/' вазда смрди од нужника, који је у ходнику начињен. Тран( зарија је тако мала, да је ученици сву захвате, иа не може поред столова ни да се пролази. Са највећом муком разносе '

се јела за време ручка и вечере, и дешава се да у провлачењу дотичних међу столове, цела чинија падне на ког ученика и хаљине му исквари. Са стварима завода још је горе и црње. Ни једна соба није имала чаше за нијење воде, ни кандило за ноћно осветлење. Ни код једног чабра са водом за умивање није било никавва суда .за захватање воде, него су ученици захватали кантом, из које пију воду. Ни један кревет није здрав. Више од ноловине кревета једва се држе. На већини кревета нема више од једне даске, иа се ђаци муче умећући дрва и укршгавајући разна гвожђа. Многе собе немају чивилука за вешање хаљина, па је услед тога јако избушен дувар и врло је рђав изглед соба. Неке собе има.ју грдно велике столове, а немају ни једне клупе ни столице, а неке имају мале асталчпће за два ученика, и ако ту. станује по 10 и више ученика. По собама и школама затекао сам преко 50 разбијених нрозора, а браве су скоро ио свим собама биле нокварене. Пећи су се пугаиле у многим собама услед неолепљеиости и нехатости у намештању. У трапезарији из једне чаше пили су но 20 ученика најмање, јер је било на сву трапезарију само неколико чаша. Љшне су но собама најразповрсније и ни једна не вреди ништа. Неке од њих једва за невољу служе. Ни једна соба нема ни термометра, ни огледала. У болници није било ни једних пануча, на су болесници боси моралн изилазитн чак до нужника. У неким учионицама, где седи но 50 ђака била је но једна само лампа н то са слабом светлошћу, иа, су многи ученици са напре-