Prosvetni glasnik

345

ДУХ НАСТАБЕ И БАСПИТАЊА у Србији од год. 1870. до 1882. По извештајима изасланичкиш и другиш извориша Н ајшсао МиодраговиА 11гофесор (Наставав)

С тога се нећемо на дугачко уцуштати, и ако су оно стварц врло важне и да не речемо нресудне за наш друштвеии развитак и за наше јавно васпитање у оиште. У целоме овоме иосду нама и иије главно да иокажемо како ваља, него како је бидо; а кад то не можемо, онда нам ништа не остаје друго, но да то учинимо колико можемо, на да оставимо. Време ће доћи ваљда, кад ћемо и на то обратити већу иажњу. Да оцеиимо оно у нрвој тачци како ваља, требало би нам ово: Требала бн иам статистика о школн и ђацима. Требало би да знамо колике су собе код њих и колико ђака у њима седи. Требало би да знамо величвну ирозора и осветљеиост сбба школских. Требало би да зиамо каке су клуие и остали намештај школски, и књиге дечије. Требало би да зиамо кака је веитиладија и чистоћа дечијега тела и њниих хаљчиа. Требало би да знамо ноложај школске зграде и земљиште иа којој је. Требало би да знамо колико је деце кратковиде и колико је боловало од разних болестн. И најпосле, требало би да знамо колико су деца Фактичкц наиреловала н буквално нрирасла у телу. 1 ) А ми сиега ') У нас чисто оио изгледа и чудно. Ја знам, да млопша звопи мало и смешно. Међу тим, то нити је чудно ни смешно, но само ка.на мало необичио. У другога сиета, који се јаче интерееује за васнитање ово је врло обпчна ствар. Ево ја за нример могу иавести чигаоцима само ово. У Швајцарској, Немачкој н Белгији, па по мало и У другим зомљама, заводе се сада тако зваие иферијске колоније" па деца с наставницима пучују за креме распуста по смојој отаџбини, или куда даље, нли сало у неко здраво место, па ту ировсду распуст у забави п игри. Прошлога лега ошш1а је пз Пијоцила једна така колонија, од "°ла мушких а пола женских, и ири ноласку је свако дете измерено. Тамо су ое бавила 20 дана. цгосветни гддоник

тота немамо. На све ово можемо само нешто одговорити, и то онет више од ирилике,

Када су дошла, опет су иамерена и резултат је овај : Код мушких: 2 била тежа — "у, 1 к « Х /г 9 » »1 7 « «2 2 , ( 3 1 « « 5 Код женских: 2 биле теже 2 „ ' « « 3 « ~ » 6 « , 5 « 7 « «6 « ' « « ^ * 1 « «8 « Резулгат дакле не само што показује Фактичкп капредак деце, него показује још нешто друго, што л.ако може да изгледа врл.о чудновато, а што у сгвари ни мало није чудноваго но оамо потврђује један физиолошки закон: да се женски пол брже развија од мушкога. То су оне велике цифре код женскиња, много веКе од онпх код мушкараца. Деветнаест мушкараца прирасли су укупно 1 1 / г Фунага, а два.десег женскиња 35 Фуната ! И мушки и жепскп су билн од 10 — 12 година. Ето тако се Факгпчки консгатује напредак. Оад узмимо, да су мерена и друга деца, која нису шила у ово п. оводање, па да се сравне цифре њипога прираста с овим, и онда би се тачно вадело. тако рећи, на капгару, колико чисга добра и добнги ове колоније донесу деци. — Да ли сада да говорим како би и мн могли гако да водимо математичка рачуна о развитку иаше деце, и да доказујем да би иам ти бројевч показали много добара и зала, шго сада све огоји сакривено ? 0. не ; ми смо за оваке «сит ннце у и Финесе још врло груби и неспособни. А ово сам само навео за пример, како аоже, и како би било потребно да се овака статнстика води. Не видим ту немогућност истииа нигде у сгвари самој ; ади је видим у нама самима, у нагаој неувиђавпооти и нашој не доброј го овооги да је вршимо. — На, поред оних горњих иитања, како би било да стоји и једна рубрика: колико су пута деца извођена ма куиање?.. 44